Ono što slijedi u nastavku našeg današnjega članka, jeste jako zanimljiva priča, a koja nam dolazi iz Bosne i Hercegovine. Idemo do sela, a koje se nalazi nedaleko od Brčkog, te jedna jako zanimlijva priča o jako neobičnim sestrama….
U srcu Bosne i Hercegovine, u malom selu Mrtvica smještenom između Brčkog i Lopara, odvija se priča koja nadilazi granice vremena, tradicije i očekivanja. Priča o sestrama Zarić, ženama koje su svoj život posvetile radu, porodici i očuvanju ruralnog načina života, ne iz pohlepe, već iz duboke odanosti i ljubavi prema korijenima. Njihov život, isprepleten tugom, odgovornošću i tihošću svakodnevice, pokazuje kako se snaga žene ne mjeri brakom ili statusom, već nepokolebljivim duhom.
Razrada
Porodično nasleđe i svakodnevica
Pet sestara – Petra, Stoja, Goja, Anica i Živan – iz porodice Zarić, ostale su nevjenčane i čitav život provele u porodičnom domaćinstvu, njegujući vrednote koje su naslijedile od roditelja Jove i Spasenije. Njihovo postojanje nije obeleženo glamuroznim trenucima, već:
-
ranojutarnjim poslovima u polju
-
uzgojem stoke
-
održavanjem porodične kuće i imanja
-
učestvovanjem u svim vrstama fizičkog rada
Uprkos svojim poznim godinama – sve su bile u kasnim osamdesetima i ranim devedesetima – nisu tražile predah niti su sebi dozvolile da budu “slabiji pol”. Njihova svakodnevica bila je satkana od obaveza koje bi mnogi smatrali „muškim poslovima“, a one su ih obavljale bez primedbe.
Sudbina ispisana u tišini
Roditelji Zarićevih sestara imali su trinaestoro djece, od kojih su mnogi sinovi preminuli u mladosti. Dvije sestre su se udale, dok je pet preostalih odlučilo ostati kod kuće – ne iz nužde, već iz želje da podrže porodicu i popune praznine koje su izgubom braće nastale.
Njihova povezanost ogleda se u svakom segmentu života. Na primer:
-
Kada dolazi vreme sjetve kukuruza, jedna sestra priprema seme, druga popravlja zid porodične kuće, a treća usmerava čitav proces.
-
Često je izazov okupiti ih na jednom mestu, jer svaka ima svoj zadatak, svoj kutak odgovornosti.
-
Kada im je pomoć potrebna, ne stide se da je potraže od suseda, ali u suštini, sestre sve rade same.
Skromnost kao životna filozofija
Njihov način života može se opisati kroz nekoliko ključnih stavki:
-
Radna disciplina – od zore do mraka.
-
Skromnost u trošenju – iako zarađuju od plodova zemlje, štede i racionalno raspolažu.
-
Samoodrživost – gaje goveda, svinje, ovce i perad, obrađuju sopstvenu zemlju i po potrebi iznajmljuju dodatnu.
-
Odanost tradiciji – nakon smrti majke, praktikuju nošenje crnine i izbegavaju masovne medije poput TV-a i radija.
Majka Spasenija, stub porodice, živela je skoro do 100. godine. Njena smrt 2007. godine ostavila je dubok trag. U znak poštovanja, sestre su promenile svoje navike – ne zbog običaja, već iz duboke lične tuge i poštovanja.
Pogledi izvan sela
Za mnoge meštane Mrtvice, sestre Zarić su pomalo neobične, ali ne u negativnom smislu. Njihov način života podseća na prošla vremena – na vrednosti koje su danas često zaboravljene. Bez glamura, bez društvenih mreža i bez traženja pažnje, sestre Zarić postale su tihi simbol radne etike i porodične solidarnosti.
Njihova priča je čak prikazana u emisiji RTS-a pre sedam godina, ali novih informacija o njima nema. Možda upravo ta tišina oko njih doprinosi mitu koji prate njihova imena.
Zaključak
Priča o sestrama Zarić nije priča o siromaštvu, niti o zaostalosti. To je priča o izboru, o tome kako se čovek može odreći mnogih „normalnih“ stvari, ali zato steći dublju povezanost sa sobom, svojim nasleđem i prirodom. Njihova odluka da ostanu nevjenčane i da žive zajedno, na porodičnom imanju, daleko od urbane vreve, možda je delovala neobično u očima drugih, ali za njih je bila logična i ispravna.
One nisu bile samo čuvari porodične tradicije – bile su stupovi ruralnog opstanka, simboli tihe hrabrosti i primer kako se snaga može pronaći u tišini, zemlji i sećanju.
Bez pompe i spektakla, sestre Zarić su ostavile trag. I možda će baš njihova jednostavna priča nadahnuti nove generacije da u jednostavnosti pronađu smisao.
