Za ovaj vikend spremili smo vam jednu jako zanimljivu priču, a tiče se savjeta u dvorištu. Naime, osim oraha, evo šta još možete da posadite u dvorištu ako ga imate….
Mnogi ljudi sanjaju o tome da im dom bude okružen zelenilom, da im dvorište bude kutak mira, hlada i plodova koje sami mogu ubrati. U tom entuzijazmu često se donose brze odluke o sadnji raznih vrsta drveća, bez mnogo razmišljanja o tome kakve posledice takva sadnja može imati u budućnosti. Iako neka stabla, poput smokve, nude bogat rod i prijatan estetski utisak, njihovo prisustvo neposredno uz kuću može predstavljati ozbiljan problem.
Prije nego što se bilo koje drvo posadi u blizini stambenog objekta, najvažniji korak je konsultacija sa stručnjacima. Bilo da se radi o pejzažnom arhitekti, iskusnom vrtlaru ili agronomu, stručna mišljenja mogu pomoći u sagledavanju kompletnog konteksta – od karakteristika zemljišta do navika rasta pojedinih biljaka. Time se sprečavaju potencijalne štete koje mogu nastupiti kada biljka već pusti duboko i široko korenje.
Među vrstama koje deluju primamljivo za sadnju, ali mogu izazvati dugoročne probleme, posebno se izdvaja smokva. Iako je u mnogim krajevima popularna zbog svojih sočnih plodova, brzog rasta i privlačnog izgleda, smokva skriva opasnost koju većina ljudi ne uzima u obzir – izuzetno agresivan i invazivan korenov sistem.
Korenje smokve ima sposobnost da brzo detektuje vlagu i da neumoljivo ide ka njenom izvoru, bez obzira na prepreke koje mu se nađu na putu. Upravo zbog toga, ovo drvo nikako nije preporučljivo saditi uz kuću. Koren može lako da pronađe put do pukotina u betonu, da prodre ispod temelja i time naruši stabilnost građevinskog objekta. Problem se dodatno komplikuje ukoliko se smokva nađe u blizini vodovodnih i kanalizacionih instalacija – korenje se često omota oko cevi, stvara pritisak, pa čak može izazvati njihovo pucanje ili zapušenje.
“Jednom kada smokva pusti korenje, njeno uklanjanje nije jednostavan zadatak.” Štete koje nastaju usled prodiranja korenja često zahtevaju ozbiljne i skupe građevinske radove, a nekad je potrebno i potpuno rekonstruisati oštećene delove objekta. Nažalost, mnogi ljudi sade smokvu iz sentimentalnih ili estetskih razloga, ne sluteći da će im nekoliko godina kasnije to drvo stvoriti glavobolje.
To ipak ne znači da smokvu treba potpuno izbaciti iz vrta. Naprotiv, ona može biti pravi dragulj u dvorištu – ali samo ako se sadi na pravom mestu. Idealna lokacija je što dalje od objekta, po mogućstvu na krajnjoj ivici placa, gde njeno korenje neće predstavljati pretnju infrastrukturi. Tamo će smokva imati dovoljno prostora da se razvija, a domaćin će uživati u njenim plodovima bez straha od štete.
U svakoj ozbiljnoj sadnji treba se zapitati sledeće:
-
Koliko brzo drvo raste i koliku visinu dostiže?
-
Koliki je domet i snaga njegovog korenovog sistema?
-
Da li postoji opasnost da ošteti temelj kuće, podove ili podzemne instalacije?
-
Koja je minimalna preporučena udaljenost od objekta za sadnju?
Pravilno planiranje sadnje drveća je ključno, jer posledice lošeg izbora mogu biti dalekosežne. U želji da prostor učinimo lepšim, ne smemo zaboraviti da priroda, koliko god lepa bila, u pogrešnim uslovima može postati neprijatelj stabilnosti doma. Smokva, kao primer, može biti izuzetno korisna i estetski vredna biljka, ali samo uz pažljivo planiranje njenog mesta u vrtu.
