Nakon tragićne sprti mladog fudbalera ,objavljene su slike sa sahrane koje su obišle svet i koje lome srce,saznajte….
- Portugalski gradić Gondomar bio je u mukloj tišini dok je ispraćao tragično nastradalog fudbalskog asa Dioga Žotu i njegovog brata Andrea Silvu na večni počinak. Tužna povorka, hiljade ožalošćenih i potresne reči biskupa učinile su ovu sahranu jednom od onih scena koje ostaju zauvek urezane u sećanju.
Žota (28), zvezda Liverpula i portugalske reprezentacije, i njegov brat Andre (25) poginuli su u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u španskoj provinciji Zamora, kada je automobil u kojem su se nalazili sleteo s puta i zapalio se. Njihova smrt šokirala je ceo svet, a posebno fudbalsku javnost koja ih je obožavala.
- Ceremonija u Gondomaru bila je intimna, kako je porodica i želela. Ulazak u crkvu bio je omogućen samo najbližima, dok su ispred postavljeni zvučnici kako bi hiljade okupljenih mogle da prate službu. Kada se završila, povorka je krenula ka groblju, a narod ih je ispratio dugim aplauzom u znak poštovanja.
Delegacija Liverpula, koju su predvodili kapiten Virdžil van Dajk, Endi Robertson i menadžer Arne Slot, stigla je da oda počast svom saigraču. Van Dajk je doneo crveni venac u obliku dresa sa brojem 20, dok je Robertson poneo venac sa brojem 30, u čast Andre Silve koji je takođe bio fudbaler.
Sahrani su prisustvovali i brojni portugalski i svetski fudbalski velikani poput Rubena Nevesa, Rubena Dijasa, Bernarda Silve, Žoaa Mutinja, Brune Fernandeša, Žoaa Feliksa, kao i igrači Liverpula Džejms Milner, Darvin Nunjez i Džo Gomez. Međutim, izostanak Kristijana Ronalda izazvao je niz pitanja, jer nije poznato zbog čega nije došao.
Najpotresniji trenutak usledio je kada se Manuel Linda, biskup Porta, obratio okupljenima. Njegove reči su izazvale muk i jezu, posebno kada je govorio o Žotinoj majci i njegovoj deci, koja nisu prisustvovala sahrani.
„Ako je teško videti odraslu osobu kako plače, još je teže videti dete kako plače,“ rekao je biskup, ističući da će se mnogo moliti za troje Žotine dece. Njegov glas je zadrhtao dok je dodavao: „Oni koji mnogo pate su vaša majka i vaši baka i deka. Videti posmrtne ostatke deteta je najveća muka, ali kada postoje dve urne, nemam reči…“
Ove reči slomile su srce svakome ko je bio prisutan. Ljudi su stajali nemo, grcajući u suzama, dok je tišina prekrivala Gondomar.
- Žota i Andre su odrasli upravo u ovom gradiću, gde su kao dečaci maštali o velikim terenima. Njihov zajednički san o fudbalskoj slavi se ostvario, ali je ugašen na najtragičniji način.
Njihova smrt podseća koliko je život krhak i koliko se sreća može pretvoriti u bol u deliću sekunde. Gondomar će pamtiti braću Žota kao dečake koji su donosili radost svima oko sebe i kao ljude čiji osmesi više nikada neće obasjati teren.
Svet fudbala izgubio je dva mlada života, a Portugal dva svoja sina. Na ulicama Gondomara još dugo će odjekivati tuga, a sećanja na njih nikada neće izbledet
