Ovaj prirodni mehanizam omogućava održavanje optimalne telesne temperature,alio bitna su i mesta na kojima se znoimo….
Znojenje je svakodnevna pojava o kojoj većina ljudi ne razmišlja – osim kada postane neprijatno ili se javi u neočekivanim situacijama. Iako je to prirodan proces kojim organizam reguliše svoju temperaturu, u određenim slučajevima znoj može ukazivati na dublje zdravstvene probleme. Upravo zbog toga, važno je obratiti pažnju na količinu, učestalost, kao i lokaciju znojenja na telu.
Kod zdravih ljudi, znoj se javlja kao odgovor na toplotu, fizičku aktivnost, uzbuđenje, ili stres. U tom slučaju, njegova uloga je jasna – hlađenje organizma. Međutim, kada se osoba počne preterano znojiti bez razloga, ili pak prestane da se znoji uopšte, to može biti signal da telo pokušava da prenese upozorenje.
Jedan od češćih oblika pojačanog znojenja je lokalizovano znojenje – kada se znoj pojavljuje na određenim mestima, kao što su dlanovi, pazuha, lice ili stopala. Kod većine ljudi ovo nije povezano sa ozbiljnom bolešću, ali može izazvati socijalnu nelagodnost i emocionalni stres. Sa druge strane, kada se osoba celim telom znoji prekomerno, moguće je da se radi o stanju poznatom kao sekundarna hiperhidroza, koje je povezano sa unutrašnjim oboljenjima ili reakcijom na lekove.
Stres i emocije igraju ključnu ulogu. Kada smo nervozni, uplašeni ili pod pritiskom, telo se automatski priprema na reakciju, a znojne žlezde dobijaju signal da počnu da luče znoj. Ovakvo emocionalno znojenje je posebno izraženo na rukama i licu, a kod nekih ljudi se javlja i tokom običnog razgovora ili razmišljanja o stresnoj situaciji.
Zanimljivo je i to da hormonske promene, naročito kod žena, značajno utiču na znojenje. Tokom menopauze, žene često osećaju valunge – nagle napade topline praćene jakim znojenjem, najčešće tokom noći. Ove promene su rezultat pada estrogena, koji utiče na termoregulaciju u telu. Slično se dešava i u pubertetu, kada telo počinje da proizvodi više hormona, pa se javlja pojačano znojenje kod tinejdžera.
S druge strane, stanje poznato kao anhidroza, u kojem telo ne proizvodi dovoljno znoja, predstavlja potencijalnu opasnost. Bez znoja, telo gubi sposobnost da se hladi, što može dovesti do toplotnog udara, vrtoglavice, pa i gubitka svesti. Osobe koje primećuju da im koža ostaje suva čak i u velikim vrućinama, trebalo bi da se obrate lekaru.
Poseban alarm za uzbunu je noćno znojenje, naročito ako je u pitanju obilno znojenje koje budi osobu iz sna, a uz to se javlja gubitak težine ili osećaj slabosti. Ovo može biti znak ozbiljnih problema kao što su infekcije, endokrini poremećaji, pa čak i maligne bolesti.
Neprijatan miris znoja ne dolazi od samog znoja, koji je zapravo bez mirisa, već od bakterija na koži koje ga razgrađuju. Zato je lična higijena ključna – redovno tuširanje, nošenje pamučne odeće, izbegavanje začinjene hrane i upotreba antiperspiranata mogu pomoći da se neugodni mirisi svedu na minimum.
Slaniji znoj koji izaziva peckanje u očima može ukazivati na nedostatak elektrolita, naročito natrijuma, u telu. U tom slučaju, važno je da osoba poveća unos tečnosti, naročito napitaka sa elektrolitima, kako bi se ravnoteža obnovila i sprečila dehidracija.
Postoje brojni načini kako možemo poboljšati regulaciju znojenja i pomoći telu da funkcioniše kako treba. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, ali i izbegavanje stresa igraju važnu ulogu. U nekim slučajevima, kada znojenje postane ozbiljan problem, moguće je razmotriti i medicinske tretmane – od terapije lekovima, preko botoksa pa sve do hirurških intervencija.
Na kraju, važno je znati da je znojenje prirodan saveznik našeg zdravlja. Umesto da ga posmatramo kao neprijatnost, trebalo bi da obratimo pažnju na njegove promene – jer one često govore više nego što mislimo. Telo zna kad nešto nije u redu, i vrlo često – upozorava nas kroz znoj.
