Sljedeća priča nam dolazi iz Njemačke, a ona samo pokazuje koliko može da bude jaka ljubav jedne majke. Naaime, sve se desilo sredinopm 70 godina prošloga vijeka, a evo i svih detalja ovoga jako neobičnog događaja….
Marijana Bahmajer: Priča o “Majci Osvetnici”
Marijana Bahmajer postala je poznata u Nemačkoj, i šire, kao “majka osvetnica” zbog brutalnog ubistva Klausa Grabovskog u sudnici, 6. marta 1981. godine. Ovaj čin osvete bio je odgovor na monstruozni zločin koji je počinio Grabovski – ubistvo i moguće seksualno zlostavljanje njene sedmogodišnje ćerke, Ane. Marijana je Grabovskog upucala sa šest metaka i tom prilikom ga usmrtila na mestu, što je izazvalo šok i divljenje kod mnogih, ali i duboke etičke dileme u javnosti.
Tragedija koja je zacementirala njenu sudbinu
Marijana Bahmajer je bila samohrana majka koja je 1970-ih godina vodila pab u Libeku, u zapadnom Nemačkom. Iako je teško preživljavala, činila je sve da obezbedi srećno detinjstvo svojoj ćerki Ani, trećem detetu, dok su dvoje starije dece bila data na usvajanje. Ana je bila veselo i zdravo dete, ali njeno detinjstvo je okončano tragedijom 5. maja 1980. godine.
Ana je tog dana napustila školu nakon što je imala svađu s majkom i, kako se kasnije utvrdilo, završila u rukama svog komšije, Klausa Grabovskog, 35-godišnjeg mesara, koji je već imao krivični dosije, uključujući zlostavljanje dece. U njegovoj kući je Ana bila držana satima pre nego što ju je zadavio najlonskim čarapama. Telo je sakrio u kartonsku kutiju i ostavio na obali kanala. Grabovski je uhapšen iste večeri, nakon što je njegova verenica obavestila policiju. Iako je priznao ubistvo, Grabovski je tvrdio da nije seksualno zlostavljao Anu, nego je devojčica pokušala da ga uceni, tvrdeći da će reći majci da ju je maltretirao, ukoliko joj ne da novac.
Suđenje i čin osvete
Suđenje Klausu Grabovskom izazvalo je ogromnu pažnju javnosti. Marijana Bahmajer bila je duboko potresena, a ona je tokom suđenja ponovo doživela strašnu bol i gubitak svoje ćerke. Branioci mesara tvrdili su da je hormonska neravnoteža uzrokovala njegovo ponašanje, jer je Grabovski dobrovoljno kastriran nekoliko godina pre zločina i primao je hormonsku terapiju.
Ipak, Marijana je u sudnici odlučila da uzme pravdu u svoje ruke. U trenutku kada je ušla u sudnicu, sve oči bile su uprte u nju. Pre nego što je upucala Grabovskog, izgovorila je reči koje su ostale zapamćene: “Sanjala sam ovaj trenutak osvete.” Neko vreme kasnije, svedoci su tvrdili da je nakon što je pucala u njega, nazvala Grabovskog “svinjom”.
Policajci su svedočili da je Marijana posle ubistva u sudnici izjavila: “Uradila sam to za tebe, Ana“, a tokom ispitivanja, tokom procesa, napisala je rukopis u kojem je uzorak ukrasila sedam srca, simboličnih za sedam godina života njene ćerke.
Suđenje Marijani Bahmajer
Suđenje Marijani Bahmajer postalo je nacionalna drama i izazvalo je duboke podele u nemačkom društvu. Mnogi su se saosećali s njenim bolom i razumeli njen čin kao majčinsku osvetu za smrt svog deteta. Međutim, postoje i oni koji su smatrali da je njen čin bio neopravdan i da je, iako emocionalno opravdan, njeno ponašanje bilo kriminalno.
Novine, poput nemačkog nedeljnika “Stern”, izveštavale su o suđenju, baveći se ne samo Marijaninim činom, već i njenim životom kao samohranom majkom koja je vodila tešku borbu za opstanak. Priča o njenoj borbi za preživljavanje, njenim finansijskim teškoćama i tragičnom gubitku ćerke, dala je dodatni emotivni naboj ovom slučaju.
Mnogi su u Marijani videli žrtvu sistemskih problema – majku koja je prolazila kroz teške životne periode, što je dodalo duboku moralnu dilemu u priču. Slučaj je izazvao ogromne podela u javnosti: da li je ona bila samo izbezumljena majka, koja je pokušavala da se osveti za brutalnu smrt svog deteta, ili je postala hladnokrvni ubica?
Kazna i život posle zatvora
Marijana Bahmajer je osuđena na šest godina zatvora zbog ubistva Klausa Grabovskog. Istraživanje koje je sprovedeno u Nemačkoj ukazalo je na podelu mišljenja: 28% Nemaca smatralo je da je kazna bila adekvatna, dok je 27% verovalo da je kazna bila preteška. 25% ispitanika smatralo je da bi Marijana trebala da bude strože kažnjena. Iako je izdržala samo polovinu kazne, Marijana je puštena iz zatvora u jun 1985. godine.
Nakon izlaska iz zatvora, preselila se u Nigeriju, gde se udala i ostala sve do 1990-ih godina, kada se preselila na Siciliju. Ipak, nakon što joj je dijagnostikovan rak pankreasa, vratila se u Nemačku, gde je preminula 17. septembra 1996. godine, u 46. godini života. Sahranjena je pored svoje ćerke Ane.
Nasleđe
Marijana Bahmajer će ostati upamćena kao žena koja je uzela pravdu u svoje ruke i postala simbol osvetničke pravde u savremenoj nemačkoj istoriji. Neki će je videti kao majku koja je pokušala da osveti svoju nevinost i gubitak, dok će drugi smatrati njen postupak problematičnim zbog zakonskih i moralnih normi. I dalje se postavlja pitanje: da li je Marijana bila izgubljena majka koja je, vođena nepopravljivom tugom, pokušala da izdrži sistem koji je zakazao, ili je njen postupak bio jednostavno ubistvo iz strasti i bola?
