U današnjem ćlanku Vam donosimo malo skakljivu temu o “glupim” i “pametnim” ženama i kako napraviti razliku u nastavku nemojte propustiti i saznati više o ovoj temi….
Kroz vekove su se pojavljivali mudraci i filozofi koji su pokušavali da objasne suštinu pojma inteligencije. Pokazalo se da ona nije samo puko gomilanje znanja ili nizanje akademskih titula. Prava pamet se mnogo više ogleda u načinu razmišljanja, ponašanju i spremnosti da se razume svet oko sebe i preuzme odgovornost za sopstvene izbore.
Postoje ljudi koji nemaju formalno obrazovanje, a ipak zrače nekom tihom mudrošću. Oni ne moraju nositi diplome, niti znati napamet teorije velikih mislilaca, ali njihov pogled na život, način rešavanja problema i odnos prema ljudima često prevazilazi i one sa najvišim zvanjima. To je inteligencija koja ne dolazi iz knjiga, već iz iskustva, empatije i unutrašnje promišljenosti.
Aristotel, jedan od najblistavijih umova antičkog sveta, govorio je da je zaista pametan onaj čovek koji ne bira ono što mu je prijatno, već ono što vodi ka rešenju problema. Prava inteligencija, po njemu, ne beži od teških puteva jer zna da su upravo oni ti koji vode do istine, pravde i unutrašnjeg mira.
Pametan čovek ne traži prečice. On razume da svaki izbor nosi posledice i prihvata ih s dostojanstvom. Njegova snaga ne leži u trenutnim zadovoljstvima, već u sposobnosti da sagleda širu sliku i da istraje čak i kad je put težak i neizvestan.
Na suprotnoj strani stoji umišljenost. Mnogi koji sebe predstavljaju kao nadmoćne i izuzetno inteligentne često zapravo kriju duboku nesigurnost. Žan de la Brujer, francuski filozof, mudro je primetio da ljudi koji neprestano ističu svoju pamet zapravo nisu ni približno onoliko mudri koliko žele da ih drugi vide.
- Istinska inteligencija ne traži potvrdu. Ona se ne dokazuje rečima, već delima. Pametan čovek ne viče da bi ga čuli – njegova dela govore tiše, ali jasnije. On nikada ne umanjuje druge kako bi sebe uzdigao. Njegova snaga je u tome što ostaje svoj – bilo da je u centru pažnje ili potpuno sam.
Jedna od najpoznatijih izjava Elenor Ruzvelt i danas nosi snažnu poruku:
“Mali umovi pričaju o ljudima, prosečni o događajima, a veliki umovi o idejama.”
- Ljudi koji troše vreme na ogovaranje i komentarisanje tuđih života često ne shvataju da time govore više o sebi nego o drugima. Pametni ljudi nemaju potrebu da ulaze u takve razgovore. Njihove misli su usmerene na razvoj ideja, duhovni rast, društvene vrednosti i napredak.
U savremenom društvu postavlja se i pitanje: gde je danas pozicija žene u tom kontekstu? Često se dešava da se žene procenjuju po spoljnim parametrima – da li su udate, imaju li decu, kako izgledaju, kako se oblače. Ali prava vrednost žene ne meri se tim stvarima. Pametna žena poseduje unutrašnju snagu i jasnoću svojih ciljeva. Ona zna ko je i šta želi, i nije joj potrebno spoljašnje odobravanje da bi bila sigurna u sebe.
Njene vrline su nenametljive, ali moćne:
-
Tišina kada treba – zna kada je bolje ćutati nego govoriti.
-
Mudro biranje reči – govori s merom i svrhom.
-
Razboritost u poverenju – prepoznaje kome može da otvori srce.
-
Odgovornost – ne svaljuje svoje neuspehe na druge.
-
Samostalnost – zna kad joj pomoć treba, ali i kada može sama.
Takva žena ne dramatizuje, ne očajava pred izazovima. Ona ne vidi prepreke kao kraj puta, već kao lekcije koje je oblikuju. Njena snaga nije u borbi, već u mirnoj odlučnosti i samopouzdanju.
Stara istočna poslovica kaže:
“Pametan je onaj čiji se planovi ostvaruju – ne zato što ima sreće, već zato što zna šta želi i kako do toga da dođe.”
U tome je suština: nisu prepreke ono što nas zaustavlja, već način na koji ih tumačimo. Pametan čovek ne traži izgovore – on traži rešenja. Njegova zrelost ogleda se i u odnosu prema konfliktima. Inteligentne osobe ne skaču odmah u raspravu. One ne osećaju potrebu da uvek imaju poslednju reč niti smatraju da moraju pobediti u svakom dijalogu. Njihova prava snaga leži u sposobnosti da prepoznaju kada treba:
-
ćutati
-
odmaknuti se
-
ili se uzdignuti iznad situacije.
Na kraju, istinska inteligencija nije nešto što se nosi kao orden, već tiha, unutrašnja svetlost koja obasjava ne samo naš put, već i put onih oko na
