U današnjem članku vam pišemo na temu kako naučiti dete da se izbori sa uvredama i podsmehom vršnjaka. Svako dete u svom životu doživi bar jedan trenutak kada se suoči s uvredama i zadirkivanjima.Saznajte više…
Kao roditelj, važno je znati kako da pomognete svom detetu da prepozna i prevaziđe takve situacije, razvijajući emocionalnu otpornost i zdravu sliku o sebi.
Svi roditelji su barem jednom doživeli trenutak kada se dete vraća kući tužno, povučeno, i vi odmah osetite da nešto nije u redu.
Umesto da odmah pitate šta se dogodilo, važno je da se roditelj postavi kao sigurna tačka, spreman da sasluša i razjasni situaciju, umesto da odmah rešava problem ili krivi drugu decu. Tada je ključna smirenost i spremnost da se uputite na podršku i razumevanje.
- Jednog dana, mama je osetila teške emocije svoje ćerke. Tih nekoliko minuta tišine, kada je dete ušlo u kuću, sve je govorilo da nešto nije u redu. Pre nego što su počeli razgovarati, mama nije postavila bilo kakvo pitanje. Samo je čekala. Roditelji često greše jer odmah traže odgovore, ali deci je tada najpotrebnije da osete da su voljena i da mogu da pričaju, bez straha da će biti osuđivana ili kritikovana. Osećaj sigurnosti je temelj za svaki razgovor.
Kada je mama upitala svoju ćerku šta se dogodilo, ona joj je kroz suze ispričala da su je u školi nazvali glupom i ružnom. Te reči, iako izgovorene od strane vršnjaka, bile su kao nož u srcu deteta. Takve uvrede ne ostaju samo na površini. One se lepe za sliku o sebi i ostaju dugo, ako se ne pomogne detetu da ih razjasni i odbaci. U tom trenutku, mama nije reagovala besno, nije počela da osuđuje druge, već je samo sedila sa njom, slušala i pokazivala joj da je tu za nju.
- Jedan od najvažnijih trenutaka u ovoj situaciji bio je mamin način kako je postavila pitanje: „Da li ti veruješ u te reči?“ Ovaj jednostavan, ali moćan upit pomogao je ćerki da shvati da uvrede nisu istina o njoj. To je bila ključna tačka da se razjasni: ono što neko kaže o drugima ne odražava istinu, već unutrašnje nesigurnosti i probleme samih tih osoba. Iako je situacija bila bolna, važno je pomoći detetu da razjasni da to nije njegov problem, već problem onih koji vređaju.
Deca, bez obzira na svoj uzrast, mogu razumeti mnogo više nego što roditelji misle. Iskrenost i jednostavnost u komunikaciji pomažu da se otvore i da se smire. U tom procesu, mama je objašnjavala da deca koja vređaju druge često to rade jer se osećaju loše o sebi, a nisu naučena da se izražavaju na zdrav način. Zbog toga, to što je neko dete vređalo nije bilo odraz njene istine, već samo odraz unutrašnjih nesigurnosti i možda problema samih tih vršnjaka.
- Takođe, mama joj je objasnila da razumevanje ne znači trpljenje. Deca moraju naučiti da postave granice. Mama je istakla kako važno je da dete zna da nije dužno da se druži sa onima koji je povređuju. Iako se deca često boje da neće biti voljena ako se postave granice, važno je objasniti im da ljubav nije nešto što se zaslužuje kroz trpljenje. Prava ljubav je ljubav koja dolazi iz poštovanja i razumevanja, a ne kroz podnošenje uvreda.
Deca često misle da moraju da se menjaju kako bi bila voljena, ali roditelj treba da im pokaže da ljubav ne zavisi od toga kako se ponašaju prema njima. Ljubav treba da bude iskrena i bezuslovna. U tom razgovoru mama je naglasila da je ona vredna ljubavi takva kakva jeste, bez potrebe da se prilagođava ili menja da bi je neko voleo. Ovaj razgovor bio je ključni trenutak kada je ćerka shvatila svoju unutrašnju snagu i da zaslužuje poštovanje i ljubav baš onakva kakva jeste.
- Roditelji, na ovaj način, postavljaju temelje za samopouzdanje i emocionalnu otpornost kod svoje dece. Kada deca shvate da imaju pravo da se zauzmu za sebe, postavljaju granice prema onima koji ih vređaju, oni uče kako da izgrade svoje emocionalne zidove. Ovaj proces nije samo o tome da deca nauče kako da reaguju na uvrede, već i o tome kako da se izbore sa negativnim emocijama koje takve situacije mogu izazvati.
