Višak kilograma je jako veliki problem, a mi danas govorimo o tome, kako sama psiha i kriza utiče na višak kilograma. Evo i par savjeta na ovu temu…
Kada je reč o višku kilograma, većina ljudi odmah pomisli na hranu, hormone i sedentarni način života. Ovo su svakako važni faktori. Ali iza fizičkih manifestacija – nataloženih kilograma i velikog apetita – često se krije nešto dublje. Telo može da akumulira ne samo masnoću, već i strah, stid, anksioznost, ogorčenost, usamljenost. Gojaznost nije uvek samo „previše jesti“, već često i „previše osećati“.
Psihosomatski višak kilograma je priča o tome kako psiha utiče na telo. To ne znači da je višak kilograma „izmišljen“ ili „u vašoj glavi“. To znači da psihoemocionalni uzroci mogu doprineti poremećaju ponašanja u ishrani, metabolizmu i fizičkim navikama.
Primer: Marina, 34 godine. Celog života se borila sa svojom težinom. Slomovi, sramota, dijete, maratoni mršavljenja – i sve uzalud. Kada smo počeli da istražujemo njena osećanja na terapiji, ispostavilo se da se višak kilograma pojavio nakon gubitka majke.„Osećala sam se prazno, kao da ne postojim. Počela sam da jedem – da bar nešto bude u meni.“ Težina je postala način da se nekako popuni unutrašnja praznina.
Telo “govori” kroz simptome. Višak kilograma može biti poruka: „Uplašen/a sam“, „Ne osećam se bezbedno“, „Ne želim da mi prilaze“, „Ne želim da me vide“, „Želim da osećam kao da postojim“.
Masni sloj često igra ulogu psihološke zaštite. Čini se da „odvaja“ osobu od sveta. Ovo je posebno često među onima koji su doživeli nasilje, kontrolu, poniženje ili izdaju. Težina postaje oklop: od pažnje (posebno seksualizovane), od bliskosti (ako je zastrašujuća), od novih pokušaja i rizika, od bola koji je već jednom izazvan.
Primer: Alinu, 27 godina, kao tinejdžerku je zlostavljao rođak. Od tada, njeno telo brzo dobija na težini. „Mislila sam da ako postanem neprivlačna, više me neće dirati.“ Težina je postala štit. Ali štit koji je teško nositi.Povećanje telesne težine je često povezano sa potiskivanjem osećanja, emocija koje nemaju mesta ni reči. Ne znamo kako da se nosimo sa anksioznošću, dosadom, usamljenošću – i hrana postaje brza, pristupačna uteha.
Kada ste anksiozni, želite nešto slatko (ugljeni hidrati vas smiruju).
Kada ste usamljeni, želite tešku, bogatu hranu (ona vam daje osećaj „sitosti“).
Kada se bes potisne, hrana zamenjuje izraz agresije.
Jedenje nije slabost, već način suočavanja sa emocijama sa kojima osoba nije naučila da se nosi. To je pokušaj preživljavanja. I dok nema drugih podrški – funkcioniše.
Primer: Igor, 42 godine, uspešan menadžer. Težina – 125 kg. Priznaje: „Jedem kada sam ljut. Pogotovo noću. Šef viče na mene, a ja ćutim. Kolega da otkaz, a ja ćutim. Dođem kući i jedem. Dok se ne onesvestim. Onda bes prođe.“ Njegovo telo govori: „Ne znam kako da se zaštitim, snalazim se koliko mogu.“
Težina i lične granice
Često je višak kilograma priča o narušenim ličnim granicama. Ljudi koji su od detinjstva navikli da „budu zgodni“, „dobri“, „ne smetaju“, počinju nesvesno da šire svoja tela kako bi zauzeli prostor koji im psihički nije dozvoljen. Kao da telo želi da kaže: „I ja sam ovde.“
Ovo je posebno očigledno kod žena koje su odrasle u uslovima devalvacije, pritiska i kontrole. One postaju „nevidljive“ – ali njihovo telo to više ne može da trpi. Kilogrami postaju način da zauzmu mesto koje su emocionalno izgubile.
Zašto ne mogu da smršam?
Kada osoba počne da gubi težinu, suočava se ne samo sa fiziološkim izazovima, već i sa psihološkim. Gubljenje težine često izaziva anksioznost:
„Postaću primetna, a to je zastrašujuće.“
„Izgubiću zaštitu.“
„Izgubiću svoj uobičajeni način suočavanja.“
Primer: Tamara, 39 godina. Izgubila je 15 kg i odjednom se slomila. Ponovo je dobila na težini. Kada smo počeli da istražujemo, ispostavilo se da je osetila da njen muž počinje da pokazuje više interesovanja za nju. I to ju je uplašilo. Duboko u sebi, ona ne veruje muškarcima i plaši se intimnosti. Težina je ponovo postala način skrivanja.
To ne znači da je gubitak težine nemoguć. To znači da psiha mora biti spremna za promene. Nije telo koje se plaši, već duša koja se boji. I važno je biti pažljiv sa tim strahom, ne osuđivati ga.Borba protiv viška kilograma nije samo stvar dijete i teretane. Radi se o ponovnom uspostavljanju kontakta sa samim sobom: sa svojim osećanjima, telom, potrebama. Ovo je put ne protiv sebe, već ka sebi. Telo želi da bude saslušano, ne samo promenjeno.
-
Psihoterapija za razumevanje uzroka, učenje izražavanja osećanja i postavljanje granica.
-
Pažnja da primetite kako se zapravo osećate kada posegnete za hranom.
-
Vežbe za telo da biste naučili da osetite svoje telo, a ne samo da se borite protiv njega.
