U današnje vreme mnogo puta možemo da čujemo kako snahe imaju problema sa svojom svekrvom i naglašavaju kako im taj odnos narušava onaj sa mužem; u mnogim slučajevima to je dovelo do razora brakova. U nastavku imate mogućnost da pročitate i prosudite nesvakidašnje iskustvo koje je imala jedna mlada žena…
Nikada nisam ni slutila da će moj život početi da liči na neku jeftinu televizijsku melodramu, ali sada, dok pišem ove redove, jasno mi je – život piše najneverovatnije scenarije. Bila sam u braku punih deset godina. Imamo dvoje dece. Verovala sam da, iako nismo savršeni, moj muž i ja imamo dovoljno ljubavi, poštovanja i poverenja da zajedno prebrodimo sve izazove. Mislila sam da sam pronašla partnera za ceo život.
A onda se sve promenilo. Otkriće koje je srušilo moj svet nije došlo preko nekog velikog sukoba ili izdaje s njegove strane – došlo je kroz tihu, podmuklu manipulaciju žene koju sam poštovala godinama. Moje svekrve.
Nikada joj nisam rekla ništa ružno, uvek sam se trudila da održimo korektan odnos. A iza mojih leđa, godinama je trovala mog muža. Govorila mu je da naša deca nisu njegova. Da ih pažljivo pogleda – jedno liči na poštara, drugo na komšiju. Tvrdila je da sam ga iskoristila, da se smejem iza njegovih leđa, da sam manipulator koji ga je zarobio. Govorila mu da sam se udala samo zbog sigurnosti i da mu ništa od svega nije istina.
Moj muž o tome nije govorio. Ćutao je, krio u sebi sve te reči, dok jednog dana nisam slučajno pročitala poruke koje mu je slala. To što sam pročitala bilo je kao da me neko fizički udario. Poruke pune mržnje, otrova, sumnji i laži. Nagovarala ga je da uradi test očinstva. Govorila mu da “spasi sebe dok nije kasno”, da ne bude budala kao njegov otac. I tada mi je prvi put prošla misao kroz glavu: “Možda ne treba da sumnjam u sebe, već da se zapitam šta skriva ona.”
U želji da razumem – ne da se svetim – počela sam da istražujem. Pitala sam se zašto bi neko imao toliku potrebu da uništi nečiji brak. Svekrva je često isticala svoju „savršenost“ – kako je bila verna, požrtvovana žena, domaćica i majka. Međutim, kroz razgovor sa jednom njenom rođakom, otkrila sam nešto što me je ostavilo bez reči.
Njena prošlost bila je sve samo ne besprekorna. Dok joj je muž bio živ, imala je nekoliko afera. Jedan muškarac, još uvek živ, potvrdio je da je s njom bio u višegodišnjoj vezi. Drugi, kako se priča u selu, ima sina koji neverovatno liči na mog pokojnog svekra. Cela ta priča bila je poznata mnogima, ali niko o tome nije govorio naglas. Svi su ćutali, kao da to čuvaju kao porodičnu tajnu.
Kada sam sve to ispričala svom mužu, bio je zatečen. Nije mi poverovao odmah, ali je odlučio da pita svoju tetku – ona mu je sve potvrdila. Istina je isplivala, ali posledice nisu bile ono što sam očekivala. Umesto da me zagrli i kaže da mi veruje, rekao je:
— „Ne znam više kome da verujem. Možda su sve žene iste.“
Te reči bolele su me više nego sve optužbe koje sam ikada čula. Ne zato što me je uvredio, već zato što sam shvatila da sam udata za čoveka koji nije imao snagu da stane uz mene kada je bilo najvažnije. Umesto da stavi pod sumnju reči žene koja je dokazano lagala i manipulisala, on je odlučio da posumnja u mene.
Na kraju smo uradili test očinstva. Rezultati su jasno pokazali da su deca njegova. Ali ono što je zauvek izgubljeno jeste poverenje. Ne samo njegovo u mene, već i moje u njega. Jer kada neko odluči da veruje otrovu pre nego onome s kim deli život, teško je to oprostiti.
Danas razmišljam o razvodu. Ne zato što sam prestala da volim, niti zato što nisam pokušala sve što je bilo u mojoj moći. Već zato što ne mogu da živim u senci tuđe prošlosti, pod teretom laži koje nemaju nikakve veze sa mnom. Svekrva može da nastavi da nosi svoje tajne, ali ja više ne želim da budem deo te priče. Želim da zaštitim sebe, svoju decu i ono malo dostojanstva koje mi je ostalo.
Jer ako žena ne može da računa na poštovanje i poverenje svog partnera – šta joj je onda ostalo?
