U danasnjem clanku Vam donosimo sve o mozdanom udaru,nakon sto ga je ministar imao u emisiji uživo,saznajte više…..
Vest da je ministar Darko Glišić pretrpeo moždani udar snažno je odjeknula u javnosti, ali je istovremeno poslužila kao bolno podsećanje koliko je važno pravovremeno prepoznati simptome šloga. Moždani udar ne bira – može pogoditi svakog, bez obzira na godine, profesiju ili fizičku kondiciju. U tom trenutku, svaka sekunda postaje presudna.
Kada dođe do moždanog udara, brzina reakcije spasava život i umanjuje posledice. U tom cilju, lekari širom sveta podsećaju građane na FAST test – jednostavan sistem identifikacije ranih simptoma šloga. Akronim FAST obuhvata četiri ključne stavke: lice, ruke, govor i vreme.
Prvi korak je posmatranje lica. Ako osoba pokuša da se nasmeje, a jedna strana ostane nepomična, to može biti signal da je mozak već pogođen. Sledeći test su ruke – ako pri pokušaju da ih podigne, jedna ruka klone ili ne može da se pokrene, to je još jedan ozbiljan znak. Treći indikator je govor – osoba izgovara nerazumljive rečenice, zapinje u govoru ili ne može da izgovori jednostavne fraze. I konačno, vreme – ako je prisutan i samo jedan od ovih simptoma, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć, bez oklevanja.
Ovi znaci čine osnovu brze reakcije, ali medicinska praksa ide i dalje. Sve češće se koristi prošireni sistem poznat kao BE FAST, koji dodaje još dva važna simptoma: ravnotežu (Balance) i vid (Eyes). Iznenadni gubitak balansa, nemogućnost hoda, vrtoglavica – sve su to dodatna upozorenja. Ako se osoba žali na naglo zamućenje vida, dupli vid ili potpuni gubitak vida na jednom oku, to može biti signal da mozak trpi tešku krizu u snabdevanju krvlju.
Portal Lepa i srećna prenosi da se kod ministra Glišića simptomi pojavili naglo, ali je brzom reakcijom najbližih i pravovremenom medicinskom intervencijom izbegnut najgori ishod. Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje – koliko građani zaista poznaju znake šloga? Nažalost, mnogi simptome pripisuju umoru, stresu ili padovima pritiska, sve dok ne bude kasno.
Kako ističe Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta u Srbiji. Samo u prethodnoj godini, više od 20.000 ljudi je doživelo šlog, a gotovo polovina njih ostala je s trajnim posledicama. Najugroženiji su stariji od 65 godina, ali broj mlađih pacijenata u poslednjoj deceniji naglo raste, što dodatno zabrinjava stručnjake.
Važno je znati i da simptomi ne moraju da se pojave istovremeno. Nekada se javi samo iznenadna glavobolja, osećaj slabosti ili nesvestica, što već može ukazivati na moždani udar. U takvim situacijama ljudi često čekaju da “prođe samo od sebe”, što je najopasniji mogući izbor.
Podaci Kliničkog centra Srbije potvrđuju da lekovi koji razbijaju krvni ugrušak (tPA) deluju najefikasnije ako se primene u prvih 3 do 4,5 sata od pojave simptoma. Nakon tog vremenskog okvira, mogućnosti oporavka se znatno smanjuju. U slučaju krvarenja u mozgu, potrebna je hitna operacija – još jedan razlog zašto je brzina ključna.
Ipak, još bolji pristup od prepoznavanja simptoma je – prevencija. Redovno merenje krvnog pritiska, kontrola holesterola i šećera u krvi, zdrava ishrana sa smanjenim unosom soli i masti, kao i umerena fizička aktivnost – sve su to faktori koji znatno smanjuju rizik od šloga.
U intervjuu za RTS, dr Marija Stanković iz Hitne pomoći naglasila je da građani moraju da shvate da moždani udar nije bolest starih, niti “posledica nerviranja”, već akutno medicinsko stanje koje ne trpi odlaganje. Takođe je apelovala da se hitna pomoć poziva odmah, a ne tek nakon konsultacije s prijateljima, porodicom ili internet pretragama.
U društvu u kojem se mnoge bolesti stigmatizuju ili ignorišu, potrebno je širiti svest o ozbiljnosti šloga i edukovati ljude o osnovnim koracima. Pravovremeno prepoznavanje može značiti razliku između života i smrti, između oporavka i trajnog invaliditeta. Slučaj ministra Glišića neka bude upozorenje, ali i poziv na kolektivnu odgovornost – jer nikada ne znamo kada će upravo naše znanje i reakcija spasiti nečiji život
