Iako je od smrti Patrijarha Pavla prošlo više od petnaest godina, njegova mudrost i poruke i dalje žive kroz ljude koji ih prenose i uče iz njih. Njegove misli, koje su bile blage ali istovremeno snažne i oštre, često pružaju utehu onima koji prolaze kroz patnju, ali i služe kao važne životne lekcije za one koji tragaju za smislom svog postojanja.
Jedna od najdirljivijih priča vezanih za ovog velikog duhovnog vođu odnosi se na jedan od najtežih ljudskih gubitaka — smrt deteta.
Priču o tome ispričao je profesor srpskog jezika i književnosti, Nenad Gugl, u okviru emisije Kad anđeli spavaju. Ova priča ostaje trajni podsetnik na važnost života i snagu vere.
Jedna majka, skrhana tugom zbog gubitka sina koji je sebi oduzeo život, našla se pred strašnom dilemom. Želela je da svom detetu održi opelo, poslednji ispraćaj koji po hrišćanskim običajima treba da omogući mir njegovoj duši. Međutim, crkvena pravila ne dozvoljavaju održavanje opela za one koji su počinili samoubistvo. Sveštenik kome se majka obratila nije mogao da joj izađe u susret jer bi to bilo u suprotnosti sa verskim propisima.
Očajna i ne nalazeći mir u toj odluci, majka je odlučila da zatraži savet od samog Patrijarha Pavla. Čekala ga je strpljivo ispred Saborne crkve u Beogradu, nadajući se da će njena molba naići na razumevanje i da će u njegovim rečima pronaći utehu.
Kada je Patrijarh izašao iz crkve, žena mu se obratila sa suzama u očima:
„Možete li da održite opelo mom maloletnom sinu koji se ubio?“
Patrijarh Pavle nije pokazao ni trunku osude. Njegovo lice bilo je ispunjeno mirom i saosećanjem. Posle kratke tišine, izgovorio je samo tri reči koje su promenile sve: Ovaj kratak odgovor bio je prepun dubine i poruka koje prevazilaze obične reči utehe.Patrijarh nije izrekao osudu niti je pokušao da umanji bol majke nekim frazama. Umesto toga, pružio joj je moćnu poruku o suštini života.
„Život je dužnost“ znači da život nije nešto što sami biramo, već nam je dat kao sveta obaveza koju treba poštovati i nositi sa odgovornošću. Niko od nas nije sam sebi dao život, stoga niko nema pravo da ga oduzme.
Ove reči predstavljaju ne samo upozorenje, već i smernicu – podsećaju da život, iako pun patnje, ima dublji smisao koji često ne možemo odmah da shvatimo. Svaki čovek ima svoju svrhu, a čak i u najtežim trenucima postoji razlog zbog kog smo ovde. Majka, uprkos svojoj neizmernoj boli, uspela je da shvati ovu poruku i pronađe smisao u tragediji koju je doživela. Patrijarhove reči pomogle su joj da prihvati sudbinu i pronađe unutrašnju snagu.
Ova priča nije samo podsećanje na snagu vere i patnju jedne majke, već i na duboku mudrost i saosećanje koje je Patrijarh Pavle nosio u sebi. Njegove reči nas uče da, bez obzira na prepreke i patnje koje nas snađu, moramo izdržati i nastaviti dalje.
U vremenu kada mnogi gube veru i smisao zbog problema koji ih pogađaju, poruka Patrijarha Pavla ostaje dragocena i poučna lekcija o istrajnosti i odgovornosti prema životu. Podseća nas da ne smemo zaboraviti koliko je svaki dan koji nam je dat vredan i važan.
Patrijarh Pavle nije bio samo crkveni poglavar, već svetionik mudrosti i duhovnosti. Njegov skromni život i moćne reči ostavili su neizbrisiv trag u srcima mnogih ljudi. Njegova poruka „Život je dužnost“ ostaje večna i podseća nas da svaki trenutak našeg postojanja treba ceniti, nositi sa dostojanstvom i hrabrosti, uprkos svim teškoćama.
Jer, ako je život više od prava – ako je to pre svega dužnost, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da ga živimo sa smirenjem, hrabrošću i verom da svaki izazov nosi svoju svrhu.
