Ime Jovana Dučića neizbrisivo je urezano u istoriju srpske književnosti. Bio je pesnik, akademik i diplomata, a njegovo delo ostavilo je dubok trag u srpskoj kulturi. Donosimo više u nastavku teksta…
Ipak, iza strogo oblikovanih stihova i diplomatske elegancije, krio se čovek burnog života, prepunog ljubavi, strasti i skandala. Iako se nikada nije oženio, mnoge žene su obeležile njegov život, a veze koje je imao često su prelazile granice onoga što se u njegovo vreme smatralo dopuštenim.
- Jedna od njegovih prvih velikih ljubavi bila je Magdalena Živanović, ćerka uglednog trgovca iz Bijeljine. Njihov susret na Svetosavskoj akademiji prerastao je u strasnu vezu, a ubrzo i u veridbu 1893. godine. Nazivali su ih „Romeo i Julija iz Bijeljine“, a pod njegovim uticajem Magdalena je i sama počela da piše poeziju. Bila je prva pesnikinja iz svog kraja, ali njihova ljubav nije mogla da pobedi društvene norme. Magdalenin otac se usprotivio braku, smatrajući da pesnik nije dovoljno dobar izbor za njegovu ćerku. Dučić je otišao u Mostar, ali nije prestajao da joj piše. Nazivao ju je „rajom u grudima“ i „srećom nebeskom“. Iako su se životni putevi razdvojili, ona je zauvek ostala u njegovom srcu. Na njenom grobu stoji epitaf kojim je obeležena kao „prvo nadahnuće pesnika“.
Nakon toga usledila je nova ljubavna epizoda u Švajcarskoj, tokom njegovog boravka u Bernu. Veza sa gospođicom Fogel 1925. godine izazvala je skandal. Ona je rodila sina, a otac deteta bio je upravo Dučić. Ipak, pesnik je odbio da prizna očinstvo, iako su dokazi govorili suprotno. Dete je dobilo ime Žan Aleksandr, ali nikada nije javno govorilo o svom poreklu. Dučić se povukao iz tog dela priče, ostavljajući nedovršen trag u životu sopstvenog naslednika.
Možda najpoznatiji i najkontroverzniji trenutak u njegovom ljubavnom životu vezan je za glumicu Jovanku Jovanović. Ona je bila udata za inženjera Tanasija Todorovića, ali je njihovu bračnu idilu poljuljalo poznanstvo sa Dučićem. Njihova tajna veza bila je predmet mnogih šaputanja. Pesnik je jednom prilikom držao govor na rođendanu njihovog sina i rekao da dečak liči na svog oca. Nedugo zatim, Jovanka je napustila muža i pobegla sa Dučićem u Sofiju. Skandal je potresao Beograd, a Dučićeva diplomatska karijera našla se na ivici. Njihova ljubavna priča imala je i tragičan nastavak. Iz njihove veze rodio se sin Jovica, koji je kasnije postao glumac. Međutim, njegov život završio se samoubistvom, što je obeležilo i sećanje na Dučića kao oca i ljubavnika.
- Pored tih skandala, u životu pesnika se dogodila i situacija koja je zauvek promenila prijateljstvo sa jednim od najvećih srpskih pesnika – Aleksom Šantićem. Obojica su se zaljubila u istu devojku. Šantić ju je verio, ali kada je shvatio da je Dučić zaljubljen u nju, povukao se iz poštovanja prema prijatelju. Dučić nije imao iste obzire – preuzeo je Šantićevu verenicu, a njihovo prijateljstvo nikada više nije bilo isto.
Uprkos svim ljubavnim pričama, Dučić se nikada nije oženio. Njegov život bio je obeležen snažnim emocijama, ali i neodlučnošću kada je u pitanju trajna vezanost za jednu ženu. Pisao je o ljubavi, slavio je žensku lepotu i idealizovao strast, ali je u stvarnosti ostajao slobodan, možda i zato što nije mogao da podnese granice koje bi brak nametnuo. Njegove pesme otkrivaju večitu dilemu – da li je za njega ljubav bila neutaživa želja ili duboko poštovanje.
- Ono što je sigurno jeste da je iza sebe ostavio bogato nasleđe. Njegovi stihovi i danas odjekuju snagom emocije, a priče o njegovim ljubavima pokazuju koliko su i pesnici, uprkos svom nadahnuću, ljudi sa manama, željama i slabostima. Jovan Dučić ostaje zapamćen ne samo kao veliki umetnik i diplomata, već i kao čovek čiji je život bio obeležen ljubavima koje su prelazile granice običnog i ulazile u legendu.
