Nikada nisam mislila da ću doći do trenutka kada ću morati da odlučim između prošlosti koju sam volela i sadašnjosti koju pokušavam da izgradim…..
Da, život me je naučio mnogim stvarima, ali sigurno nijedna nije bila teža nego što je to bio trenutak kada sam saznala da me je mama napustila zbog drugog muškarca.
Bila sam samo dete, a njen odlazak mi je oduzeo svet. Otišla je dok sam imala samo 11 godina, ostavljajući mene i tatu da gradimo život iznova.
- Tata je bio moj oslonac. On je bio tu kada mi je trebalo zaštite, ljubavi, pažnje, sve ono što mama nije mogla ili nije želela da pruži. Odrasla sam uz njega, naučila kako da budem snažna, kako da se borim za sebe. On je učinio sve da ja ne osetim gubitak, da ne osetim da nešto nedostaje, ali se nije moglo sakriti – mama nije bila tu. Iako nisam to smela priznati, srce mi je bilo ispunjeno tugom i besom. Nisam je mrzela, ali nisam mogla da je razumem.
I dok sam polako prelazila u odrasli svet, tata je bio moj oslonac, moj osveživač duše. Njegova ljubav, posvećenost i strpljenje bili su sve što sam imala. Nikada nisam zaboravila da mi je on omogućio sve – stabilnost, ljubav, pažnju. Zajedno smo gradili naš svet, i to je bilo dovoljno.
Ali onda, prošle sedmice, telefon je zazvonio. Bilo je to njeno ime na ekranu. Iako sam zadrhtala, nisam znala šta da očekujem. Kroz grlo mi je prolazila tuga, bes, pomešani osećaji koje ni sama nisam razumela. Mama. Iako je bilo mnogo godina, ona je zvala. Rekla mi je da umire, da je to kraj. I onda je pitala – “Mnogo bi mi značilo ako bih mogla ostati u kući u kojoj sam te odgajila.” Ta rečenica je odjeknula u meni kao grom.
Poželela sam da kažem “da”. Poželela sam da budem ona kćerka koja može oprostiti. Ali, nisam mogla. Odgovorila sam joj “ne”. To nije bilo jednostavno, nije bilo ni lako. Ipak, sve što sam prošla kroz godine, sve što sam bila primorana da podnesem, nije moglo da se zaboravi u trenutku. Tata je bio tu. On je bio onaj koji je ostao. On je bio moj oslonac, a ona je bila samo neko ko je otišao, kao da nismo postojali.
- Iako nisam želela da budem okrutna, bilo mi je jasno da to što ona traži nije pravda. Ne možeš da se vratiš tek tada, tek kad ti je potrebna pomoć, kad te je život dotukao, i očekivati od onih koje si napustio da budu tu za tebe. Ne, to nije bilo pravedno. Osećala sam se kao da sam prolazila kroz još jedan gubitak. Ali ovaj put, nisam dozvolila sebi da zaronim u tu tugu. Samo sam okrenula leđa i nastavila da idem napred.
Danas, nekoliko dana nakon što sam odbila njen poziv, život me ponovo iznenadio. Juče je došla policija na moja vrata. Nešto što nikada nisam želela da saznam. Nešto što nisam mogla ni da zamislim. Polako su mi ispričali da je umrla. To nije bila samo smrt, to je bilo gašenje nečega što je bilo izgubljeno godinama.
Nisam osećala nikakvu radost zbog toga. Osećala sam prazninu. Iako je to bio trenutak kada sam dobila potvrdu da nisam pogrešila u svom izboru, to mi nije donelo olakšanje. Ali, tada sam shvatila. Život me naučio najvažniju lekciju: moram da budem jaka, moram da živim svoj život bez kajanja. Tata je bio tu. I za mene, to je bio najveći dar.
- Nema više pitanja o prošlim odlukama, nema više potrage za nečim što nije postojalo. Sada znam – moj život ide napred. Bez obzira na sve, oprostila sam sebi za ono što nisam mogla da uradim. I tata je bio tu. On je moj heroj, moja snaga, moj oslonac. On je osoba koja nikada nije odustala, i to je ljubav koja je stvarna.
