U nastavku našeg današnjega članka, donosimo vam i jako korisnu priču, a koja je povezana sa kuhinjom. Naime, domaćicama će se itekako svidjeti naša današnja priča, a tiče se tava i tiganja….
Mnogi se ljubitelji kuvanja s vremenom suoče sa istim problemom: tave i lonci koji su nekada lako klizili po ploči šporeta i poslušno oslobađali hranu pri serviranju, odjednom postaju izgrebani, hrana se lepi za površinu, a svako okretanje povrća ili mesa završava zabrinjavajućim zvukom struganja. Iako prva pomisao često bude da je najbolje jednostavno odustati i kupiti novu posudu, istina je da se i najistrošeniji komad kuhinjskog pribora može vratiti u zavidno stanje uz malo strpljenja, prave tehnike i – što je najvažnije – prirodnih sredstava koja već imate u kuhinji.
Najpre treba razumeti da agresivne žičane četke i abrazivni sunđeri, iako deluju kao očigledno rešenje, na duže staze samo pogoršavaju situaciju. Svaki put kada njima izribate neprijanjajuću tavu, sitni metalni vrhovi prodru u zaštitni sloj i otvore put dubljim oštećenjima. Umesto toga, jednostavna kuhinjska so može postati vaš saveznik. Postupak je veoma lak: nakon što posudu operete blagim deterdžentom i mekim sunđerom, obrišite je do suvog, zatim pospite tanki sloj soli po celoj unutrašnjoj površini i zagrejte je na laganoj vatri. Tokom nekoliko minuta kristali će početi da tamne, a kada poprime zlatno‑smeđu nijansu, skinite posudu sa šporeta i pažljivo uklonite vruću so papirnim ubrusom. Kristali soli su u tom trenutku odradili blago abrazivnu, ali dovoljno nežnu „mikro‑poliranje“ koje skida ostatke hrane i osvežava površinu, vraćajući joj glatkoću i sjaj.
Posebnu pažnju ipak treba posvetiti posuđu obloženom teflonom. Neprijanjajući premaz je dragocen sve dok ostaje neoštećen, ali čim se pojave bele ili crne tačkice na kojima se vidi aluminijumska ili čelična osnova, vreme je da se preispita bezbednost dalje upotrebe. Iako postoji metod nanošenja novog „zaštitnog filma“ uz pomoć ulja, taj postupak nikada neće u potpunosti popraviti delimično oljušteni teflon. Zato je u tom slučaju bolje razmisliti o zameni – zdravlje nema cenu.
Ako je posuda još funkcionalna, možete joj ipak produžiti vek tako što ćete obnavljati prirodni neljepljivi sloj. Nakon čišćenja bez sapuna (jer deterdžent uklanja masni zaštitni film), namažite unutrašnjost bezzapahnim uljem pomoću papirnog ubrusa. Zatim zagrejte posudu tri do pet minuta na srednjoj vatri ili je stavite u rernu na 150 stepeni Celzijusa oko četrdeset minuta. Tako nastaje tanak, ravnomerni sloj polimerizovanog ulja koje popunjava mikropukotine i smanjuje verovatnoću lepljenja hrane. Primetite li vremenom da se palačinke ponovo hvataju za dno, samo ponovite ceo proces i tiganj će opet zablistati.
Produžavanje veka posuđa ne završava se samo na čišćenju. Važno je i kako ga koristite. Umesto metalnih spatula i viljuški, posegnite za drvenim, plastičnim ili silikonskim varjačama koje su znatno blaže prema površini. Kuvanje na umerenoj temperaturi ne samo da je dovoljno za većinu recepata već i drastično umanjuje rizik od prerane degradacije zaštitnog sloja. I zapamtite: strpljenje pri zagrevanju donosi ukusan rezultat, dok prekomerna vatra retko kada vodi do bolje teksture ili ukusa.
Kada dođe vreme za odlaganje, izbegnite praktikovanje da jednu tavu samo spustite u drugu, posebno ako je premaz osetljiv. Komad meke tkanine ili čak običan kuhinjski ubrus između površina sprečiće trenje i nove ogrebotine. Na taj način, svoj trud tokom kuvanja nećete poništiti neopreznim odlaganjem.
Svaki od ovih koraka zahteva tek malo dodatnog vremena, ali ušteda je višestruka: manje otpada, manji trošak za nabavku novih tava i lonaca, i veće zadovoljstvo jer omiljeni kuhinjski saveznici godinama ostaju u vrhunskoj formi. Uz pažljivo čišćenje, ispravno održavanje neljepljivog sloja i brižljivo rukovanje, posuđe koje je već videlo mnoge obroke može bezbedno dočekati nove kulinarske izazove. Na kraju dana, mala promena navika donosi veliku dobit – za vaš kuhinjski budžet, ukus jela i, što je najbitnije, sopstveno raspoloženje dok kuvate.
