U današnjem članku Vam donosimo savet doktorke ,sta uraditi ako Vam spadne krvni pritisak,saznajte više u nastavku teksta…..
Krvni pritisak, bilo da se radi o njegovom povišenju ili sniženju, jedan je od osnovnih pokazatelja opšteg zdravstvenog stanja. On ne odražava samo stanje naših krvnih sudova, već ima direktan uticaj na funkcionisanje čitavog organizma, uključujući rad srca, mozga i drugih vitalnih organa. Upravo zbog toga važno je razumeti razloge zbog kojih dolazi do promena krvnog pritiska i znati kako pravilno reagovati u situacijama kada se pojave neprijatni simptomi.
Stručnjaci ističu da redovne kontrole kod lekara nikada ne smeju biti potcenjene, jer pravovremeno uočavanje oscilacija može sprečiti ozbiljne komplikacije. Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći ističe nekoliko praktičnih saveta za upravljanje stanjima povezanima s promenama krvnog pritiska i objašnjava kada je neophodno potražiti hitnu medicinsku pomoć.
- Šta uzrokuje oscilacije krvnog pritiska?
Prema rečima doktorke Stefanović, postoji više faktora koji mogu dovesti do fluktuacija u krvnom pritisku. Jedan od njih su promene spoljne temperature – visoke letnje vrućine dovode do širenja krvnih sudova, što može izazvati pad pritiska, dok hladnoća uzrokuje njihovo sužavanje, što često rezultira porastom krvnog pritiska.
Takođe, ishrana ima značajnu ulogu. Prekomerni unos soli može doprineti razvoju hipertenzije (povišenog pritiska), dok manjak soli, naročito kod osoba koje su na određenim terapijama, može uzrokovati hipotenziju (snižen pritisak). Nedovoljna hidratacija ili dehidratacija su još jedan čest uzrok pada pritiska, posebno tokom letnjih meseci ili kod osoba koje uzimaju diuretike.
Pored toga, terapija lekovima može izazvati neželjene efekte. Na primer, neki medikamenti, naročito oni koji se koriste za izbacivanje viška tečnosti iz tela, mogu prouzrokovati nagli pad krvnog pritiska.
Kako reagovati na pad krvnog pritiska?
Ako dođe do pada pritiska, važno je znati kako pomoći sebi ili drugima:
-
Unos slanih namirnica može biti od koristi jer so pomaže u zadržavanju tečnosti u organizmu, čime se pritisak može stabilizovati. Supa, slane grickalice ili čak čaša mineralne vode mogu brzo doprineti poboljšanju stanja.
-
Pijenje dovoljno tečnosti je ključno – voda, blagi biljni čajevi ili prirodni sokovi pomažu u rehidraciji organizma.
-
Odmaranje je preporučljivo u trenutku kada osetite vrtoglavicu. Najbolje je leći i podići noge iznad nivoa srca kako bi krv brže stigla do mozga i stabilizovala cirkulaciju.
Ove mere mogu pomoći kod blagih simptoma, ali ako stanje ne prolazi ili se pogoršava, potrebno je odmah reagovati.
Kada pozvati hitnu pomoć?
Ako se uz pad krvnog pritiska jave ozbiljni simptomi poput:
-
naglog gubitka svesti,
-
izrazite slabosti,
-
zamagljenog vida,
-
poteškoća s disanjem,
hitno pozovite medicinsku pomoć. Ovakvi simptomi mogu biti znak ozbiljnih stanja kao što su srčani ili moždani udar i zahtevaju brzu intervenciju lekara.
Preventivne mere za stabilan krvni pritisak
Bez obzira da li se borite s visokim ili niskim pritiskom, redovno praćenje ovog parametra je od ključnog značaja. Stručnjaci savetuju sledeće:
-
Redovno merenje krvnog pritiska kod kuće ili u ambulanti, posebno ako ste skloni oscilacijama.
-
Vođenje dnevnika u kojem ćete zapisivati vrednosti pritiska, kao i eventualne simptome koje primećujete.
Prilagodite način života tako da smanjite rizik od problema sa krvnim pritiskom. Zdrava i uravnotežena ishrana, redovno vežbanje, kontrola stresa i izbegavanje cigareta i alkohola mogu značajno doprineti stabilizaciji pritiska i boljem opštem zdravlju.
Briga o krvnom pritisku je ulaganje u sopstvenu dugovečnost i kvalitet života. Redovne kontrole i pažljivo slušanje signala koje vam telo šalje mogu napraviti veliku razliku
