Isidora Bjelica je bila samo još jedna ličnost sa domaće estrade, koja je na žalost preminula od zlokobnoga tumora. Umrla je nekako odmah poslije smrti marinka Rokvića, a imala je sličnu dijagnozu, baš kao i srpski proslavljeni pjevač….
Isidora Bjelica: Književnica neuništivog duha
- Isidora Bjelica, istaknuta srpska književnica i simbol nepokolebljive borbe, napustila nas je 2020. godine u 53. godini života, nakon sedmogodišnje borbe s rakom jajnika. Njena životna priča postala je inspiracija za mnoge, dokazujući da čak i u najmračnijim trenucima čovek može pronaći snagu za borbu, stvaranje i ljubav.
Borba sa opakom bolešću
Rak jajnika, bolest s podmuklim simptomima koji se obično otkrivaju tek u trećem ili četvrtom stadijumu, predstavljao je Isidorin najveći izazov. Ova maligna bolest pogađa žene najčešće nakon 35. godine života i godišnje odnosi veliki broj života. Ipak, Isidora je odlučila da se bori svim silama, koristeći svoje iskustvo kao priliku za introspekciju i deljenje sa drugima.
“Proputovala sam 12 zemalja i prošla brojne terapije,” kazala je. “Odlučila sam istražiti svaku moguću opciju jer mi je želja bila ostati sa svojom decom što duže. Nisam htela da se predam.”
Njeni govori i tekstovi često su odražavali iskrenost prema sopstvenim emocijama i izazovima. Bolest je za nju bila i fizička i duhovna bitka, kroz koju je otkrila nove dimenzije života.
Pogled na uzroke i izazove
Isidora je smatrala da fizičke navike nisu bile presudan faktor u njenom oboljenju, već da su emocionalni ožiljci i duboka tuga igrali ključnu ulogu. “Tuga je najviše izaziva rak. Doživela sam puno toga,” govorila je.
Odbacivala je nezdrave navike poput pušenja i konzumacije alkohola, ali je smatrala da je ključ njenog stanja bila emocionalna trauma, koju je nazivala “galonima boli”. Ova introspektivna perspektiva pomogla joj je da pronađe unutrašnju snagu i smisao čak i u najtežim trenucima.
Ekonomske prepreke i podrška zajednice
Uz zdravstvene probleme, Isidora se suočila i s finansijskim teškoćama. Terapije koje su joj bile potrebne zahtevale su značajna sredstva, često van domašaja prosečnog pojedinca.
Godine 2015, pevač Vlado Georgiev održao je tri humanitarna koncerta kako bi prikupio sredstva za Isidorino lečenje u Švajcarskoj. Ova akcija prikupila je 15.000 evra i simbolizovala je zajedništvo i solidarnost. Isidora se duhovito zahvalila: “Rak je najgora sponzoruša, on ne prestaje trošiti.” Njena zahvalnost prema Georgievu i zajednici ostala je zapamćena kao primer iskrene ljudske povezanosti.
Pisanje kao terapija
Unatoč bolesti, Isidora je nastavila da piše. Njena iskustva inspirisala su je za mnoge nove romane u kojima je otvoreno prepričavala svoja iskušenja. Pisanjem je želela da pruži utehu i nadu drugima koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Njeni radovi oslikavaju ne samo bol kroz koju je prošla, već i njenu hrabrost i neuništivu ljubav prema životu.
Pisanje nije bilo samo način izražavanja već i terapija, koja joj je pomogla da se poveže sa sobom i drugima. Knjige su joj služile kao sredstvo za podizanje svesti o bolesti i važnosti podrške obolelima.
Zaključak: Nasleđe hrabrosti i inspiracije
Isidora Bjelica ostavila je neizbrisiv trag u književnosti, ali i u srcima ljudi. Njena borba s bolešću, otvorenost prema izazovima i ljubav prema pisanju čine je simbolom istrajnosti i vere.
Kroz sve teške trenutke, najveću podršku pronalazila je u svojoj porodici, prijateljima i zajednici. Njena priča nije samo svedočanstvo o borbi s bolešću, već i podsetnik da se kroz hrabrost i ljubav može pronaći smisao u svakom trenutku života.
Njeno ime zauvek će biti sinonim za snagu, strast i posvećenost, a njeni književni radovi nastaviće da inspirišu generacije koje dolaze.
