Emir Kusturica, jedan od najpoznatijih filmskih reditelja sa ovih prostora, često je bio predmet diskusija zbog svog porekla, vere i nacionalnog identiteta. Njegov prelazak u pravoslavlje 2005. godine izazvao je veliko interesovanje javnosti. Tada se krstio na Đurđevdan u pravoslavnoj crkvi i dobio ime Nemanja. Međutim, Kusturica je taj čin opisao ne kao prelazak, već kao povratak korenima.
Porodično poreklo i istorija
Kusturica je naglasio da je njegova porodica srpskog porekla, a da su njegovi preci tokom osmanske vlasti prihvatili islam kako bi preživeli.
“Moj otac se zvao Murat, ali on je pre svega bio Srbin. Možda smo bili muslimani 250 godina, ali pre toga smo bili pravoslavci i duboko u sebi uvek bili Srbi. Vera to ne može promeniti,” izjavio je Kusturica.
On je detaljno istraživao svoje poreklo i došao do saznanja o pravoslavnim korenima svoje porodice, koja je, iako formalno prešla u islam, nastavila da održava pravoslavne običaje.
Krštenje i povratak veri
Kusturica je odluku o krštenju doneo iz kulturnih, identitetskih i duhovnih razloga.
“Ja nisam preobraćen, ja sam samo kršten. Hrišćanstvo je bilo deo naše tradicije, a pripadanje toj tradiciji nije mi teško palo,” objasnio je.
Za njega, vera i kultura su duboko povezane:
“Verujem u Boga koji se javlja kroz kulturu. Kada sam se krstio, hrišćanstvo nije bilo u dobroj poziciji, ali za mene je to bio povratak našoj tradiciji.”
Nacionalni identitet
Kusturica je svoj nacionalni identitet vezao za jezik i kulturno nasleđe.
“Kada sam se pitao koji jezik govorim, jer srpskohrvatski više ne postoji, setio sam se da sam u školi skraćeno odgovarao – srpski. Moj identitet se temelji na jeziku i tradiciji, a ne na religiji,” rekao je.
Ovaj racionalan pristup naciji nije ga sprečio da se ponosi svojim poreklom:
“S velikim ponosom pripadam naciji na čijem su jeziku pisali velikani evropske kulture.”
Lični stavovi
Kusturica se često osvrće na istorijske i kulturne izazove naroda kojem pripada.
“Moja drama je individualna. Ja svoju naciju nisam ustanovio na religiji, već na jeziku i kulturi. I Andrić, moj literarni ideal, birao je stranu koja najviše strada. Kada sam birao gde ću, bilo je logično da stanem uz one kojima je najteže,” zaključio je.
Zaključak
Emir Kusturica je kroz svoju ličnu priču ukazao na složenost identiteta na Balkanu, gde se nacionalnost, vera i kultura često prepliću. Njegov povratak pravoslavlju simbolizuje duboku povezanost sa porodičnim korenima i kulturnom tradicijom, a njegov rad i stavovi i dalje inspirišu diskusiju o identitetu i pripadnosti.
