U nastavku našeg današnjega članka, donsoimo vam i životnu priču, jedne srpske pjevačice, a čiji epilozi se ne viđaju niti na filmovima. Naime, jako je bitno napomenuti da je imala i više nego teško djetinjstvo….
Životna priča pevačice Mine Kostić, rođene kao Minira Jašari, daleko je od uobičajenih biografija estradnih zvezda. Njeno detinjstvo, poreklo, lične borbe i uspeh na muzičkoj sceni čine jedno bogato i emotivno tkanje koje osvetljava snagu, istrajnost i duhovnu dimenziju žene koja je danas poznata kao „Džepna Venera“.
Rođena 1975. godine na periferiji Beograda, u naselju Ledine, Mina je odrasla u porodici sa desetoro dece. Njeni roditelji, Alija i Zoja Jašari, bili su skromni ljudi albanskog porekla sa Kosova, koji su, iako bez velikog materijalnog bogatstva, svojoj deci pružili ljubav, toplinu i osećaj zajedništva. Otac je bio centralna figura u domaćinstvu, čovek vedrog duha, koji je svojim pesmama i šalama unosio radost ne samo u dom već i među komšije. „Nikada nismo bili gladni, jer je otac vredno radio“, priseća se Mina.
Već kao dete pokazivala je muzički talenat. Iako joj hor u školi nije bio strast, učestvovala je u njemu, i u isto vreme briljirala u predmetima koje je volela. Nakon osnovne škole, upisala je srednju stručnu školu za kožarstvo i frizerstvo, ali je već tada znala da joj pozornica više priliči od frizerskog salona. Sa šesnaest godina započela je svoj profesionalni put pevanjem u lokalnim kafanama, najpre u kafani poznatog Fuke, a zatim sa orkestrima poput „Alibija“. Brzo je osvojila pažnju muzičke elite, koja je dolazila da je čuje, a neretko i da nastupa s njom.
Jedan od ključnih koraka u njenom životu bila je promena imena. Minira je postala Jasmina Kostić sa samo 19 godina. Taj potez bio je, kako kaže, „neophodan da bi se mogla slobodno kretati i stvarati novi identitet“. Ime Minira je za nju ostalo simbol detinjstva, ali ne i pravac kojim je želela dalje.
U njenoj porodici prisutna je izuzetna verska raznolikost – ona je pravoslavka, brat musliman, a snaja budistkinja. „Vera u našem domu nikada nije bila razlog razdora, već primer poštovanja i prihvatanja“, ističe Mina. Hrišćanstvu se okrenula iskreno i duboko, nalazeći utehu i snagu u crkvi. Vera joj je, kako kaže, bila ključni oslonac u trenucima gubitka i bola.
A bol je poznala dobro. Sa samo trinaest godina izgubila je sestru, što je bio jedan od najtežih trenutaka njenog života. „Taj gubitak me je zauvek obeležio“, priznaje. Pored toga, njena majka je imala četiri spontana pobačaja, što dodatno svedoči o teškim uslovima u kojima su živeli. Tokom 90-ih, Mina je preuzela odgovornost za porodicu, radeći i zarađujući kako bi pomogla najbližima da prežive godine inflacije i oskudice.
Njen ljubavni život, kao i mnogi drugi aspekti njenog postojanja, nije bio lak. Lekari su joj govorili da neće moći da postane majka, ali se sudbina poigrala – sa pevačem Igorom Kostićem, poznatim kao Igor X, dobila je ćerku. Iako ljubav nije opstala, odnosi su ostali civilizovani. „Važno je da ćerka ima odgovornog oca“, kaže Mina, uz konstataciju da Igor redovno ispunjava svoje obaveze.
Svoja emotivna iskustva sagledava sa zrelošću. „Birala sam partnere koji nisu mogli da izdrže moju snagu“, priznaje. Danas zna da nije problem bio u emocijama, već u tome što muškarci nisu uspevali da prihvate njenu nezavisnost i karakter. Idealnog muškarca, kako kaže, vidi kao vernika, poštenog i mudrog čoveka, a ne nekoga ko samo lepo izgleda. „Šta će mu mišići, ako nema pameti?“, pita se kroz osmeh.
Kroz sve ove faze života, Mina Kostić se izdvojila kao žena velike unutrašnje snage, koja je od siromaštva i bola izgradila svet svetlosti i muzike. Njena priča inspiriše jer dokazuje da ljubav, vera i rad mogu da nadvladaju i najveće prepreke.
