U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o menopauzi, i kako ona zapravo utiče na ženu. Granica početka menopauze varira od žene do žene. Par riječi i na ovu temu…
Menopauza je neizbežna životna faza svake žene, a kada dođe, mnoge promene se odjednom pokrenu i nisu nimalo bezazlene. Hormoni tada, slikovito rečeno, „podivljaju“, i nije retkost da se žene u tom periodu ponašaju na način koji iz okoline izaziva nerazumevanje. Međutim, menopauza je ozbiljna fiziološka i psihološka promena i o njoj se mora govoriti otvoreno, bez tabua.
Doktorka Dejana Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva iz „Medigroupa“, objasnila je u razgovoru šta se zapravo događa s organizmom žene u tom periodu i kako se simptomi mogu kontrolisati. Menopauza se najčešće javlja između 45. i 55. godine života, i predstavlja prirodan kraj plodnog razdoblja žene. Nekada nastupi postepeno, ali može doći i iznenada, posebno ako je prethodila operacija reproduktivnih organa. Simptomi se javljaju zbog drastičnog pada nivoa ženskih polnih hormona, najviše estrogena, što uzrokuje čitav niz promena u organizmu.
Simptomi nisu nimalo jednostavni. Osim što dolazi do promena u menstrualnom ciklusu – neredovni ciklusi, obilna krvarenja – prisutne su i razne fizičke i psihičke tegobe koje često žene ni ne povezuju sa menopauzom. „Nažalost, o menopauzi se i dalje malo zna. Medicina je i dalje tretira kao neku vrstu tajne“, istakla je doktorka Milojević. A zapravo, žena trećinu svog života provede u ovom stanju i zato je važno da o njemu bude dobro informisana.
Kao najizraženiji simptomi, doktorka izdvaja one iz genitourinarne oblasti: nepravilno vaginalno krvarenje, suvoća sluzokože, bolovi pri intimnim odnosima, učestalo mokrenje koje nije posledica infekcija. Uz to dolaze i sistemski simptomi povezani sa padom estrogena – valunzi, znojenje noću, problemi sa snom, palpitacije, povišen krvni pritisak, ali i psihološki problemi poput razdražljivosti, depresije i kognitivnih smetnji.
U savremenom tempu života, žene nemaju ni vremena da se posvete svom zdravlju na pravi način, što dodatno pogoršava situaciju. Naše bake i majke možda nisu tome pridavale značaj, ali današnja žena mora da brine o sebi.
Najčešće bolesti koje se javljaju u ovom periodu uključuju: dijabetes tipa 2, povišen holesterol, gojaznost, hipertenziju, poremećaje štitne žlezde i depresiju. Komplikacije mogu biti ozbiljne: infarkt miokarda, moždani udar, osteoporoza i frakture kostiju. Zanimljivo je da je, prema novim statistikama, broj srčanih udara kod žena u menopauzi gotovo izjednačen s brojem kod muškaraca – što je nekada bilo nezamislivo.
- Šta se preporučuje pre ulaska u menopauzu? Doktorka Milojević naglašava važnost specijalističkog pregleda u predmenopauzi – koji podrazumeva kompletan ginekološki pregled, Papa test, ultrazvuk male karlice i dojki, infektološke analize. Laboratorijski nalazi treba da uključe hormone poput FSH-a i estradiola, kao i lipidni profil i koagulogram, posebno kod žena koje imaju hronične, autoimune ili onkološke bolesti.
Hormonska nadomjesna terapija (HNL) je najpoznatiji metod ublažavanja simptoma. U svetu se koristi u obliku tableta, flastera, gelova ili sprejeva, pri čemu su gelovi i flasteri povezani s manjim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka. Najčešće se koriste estradiol i progesteron, hormoni koji su identični onima koje telo prirodno proizvodi.
Međutim, doktorka upozorava: „Nikako ne uzimajte hormone na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom!“ Kao i svaki lek, i hormoni zahtevaju pažljivo određivanje doze i praćenje efekata. Takođe, ne preporučuje samoinicijativno uzimanje suplemenata – „Telo ne koristi sve što unosimo, a neželjene reakcije nisu retke.“
Pored hormona, životne navike igraju ključnu ulogu. Zdrava ishrana, redovno kretanje, fizička aktivnost i ravnoteža u svakodnevici čine ogromnu razliku. Danas su dostupni i genetski testovi iz oblasti nutrigenomike, koji na osnovu gena daju personalizovane smernice o ishrani i zdravom životu.
Svaka žena nosi svoj teret menopauze na svoj način. Vođenje dnevnika simptoma, zapisivanje kada se javljaju valunzi, kako se menja raspoloženje i kako organizam reaguje na terapiju – to je najbolji način da se simptomi drže pod kontrolom. Menopauza više nije tabu tema, već stvarnost s kojom se mora živeti – ali živeti kvalitetno.
Na kraju, kao što doktorka Milojević lepo kaže: „Žene su jedine koje mogu istovremeno da se smeju i plaču zbog iste stvari. Takva je njihova priroda.“ I upravo zbog te složenosti i snage, zaslužuju podršku, razumevanje i pravovremenu medicinsku pomoć – kako bi kroz menopauzu prošle dostojanstveno i zdravo.
