Vjerujemo da nema roditelja sa Balkana, a da nije nikada čuo za Igora Jurića. On je izgubio djevojčicu Tijanu, a koja je imala tek 12 godina života, po njoj je nazvao i fondaciju…
U ovom potresnom članku, Igor Jurić, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu, deli svoje mišljenje o tragičnom slučaju nestanka devojčice Danke Ilić. Prema njegovim rečima, iako je prošlo skoro godinu dana od trenutka kada je devojčica nestala, istina još uvek nije razjasnjena, a javnost i dalje nagađa o okolnostima njenog nestanka.
Roditelji Danke Ilić su, u pokušaju da osvetle misteriju nestanka svoje ćerke, putem društvene mreže Tik-Tok izložili 13 ključnih pitanja koja se odnose na teorije zavere. Na ovaj način su želeli da odgovore na sumnje i pitanja koja prate njihov slučaj. Igor Jurić je, međutim, komentarisao ovaj način komunikacije, smatrajući ga problematičnim. On je istakao da su roditelji reagovali impulsivno, bez prethodne koordinacije sa policijom i drugim relevantnim institucijama. Prema Juriću, daleko efikasniji pristup bio bi razgovor sa novinarima, koji bi postavili prava pitanja i na taj način pomogli da se dođe do ključnih informacija.
Jurić smatra da roditelji nisu sagledali šire okolnosti i opcije koje su im bile dostupne. Smatra da bi stručnjaci i institucije trebali preuzeti odgovornost i pomoći u rešavanju slučaja. On se pita zašto su se roditelji odlučili na ovaj, neregularan način komunikacije sa javnošću, umesto da se obrate organima vlasti koji su obavezni da istraže nestanke i zlostavljanja. Jurić je istakao da je tako nešto moglo samo otežati rešavanje misterije.
Jurić se, pored toga, osvrnuo na mesto gde je Danka Ilić poslednji put viđena – Banjsko Polje, gde je, prema njegovim rečima, prostor bio vrlo zapušten i nesiguran za decu. On se pita kako su roditelji mogli da dozvole svojoj deci da se igraju na takvom mestu, naglašavajući da to nije bila odgovorna odluka. Takođe, on postavlja pitanje gde su roditelji bili u trenutku nestanka, jer je ostaviti malo dete bez nadzora na takvom mestu potpuno nelogično.
U razgovoru je Jurić takođe osvrnuo na duboku neizvesnost koja prati ceo slučaj. Za porodicu, ali i širu javnost, ovo je izuzetno teško vreme, jer niko ne zna hoće li istina ikada biti otkrivena. Jurić smatra da bi to bila ogromna tragedija, kako za porodicu, tako i za društvo, jer bi time bilo izgubljeno poverenje u institucije koje bi trebalo da rešavaju ovakve slučajeve. On veruje da je tokom istrage došlo do propusta, što je dovelo do toga da slučaj nije razjasnjen do kraja, uprkos velikoj uključenosti svih relevantnih službi i medija.
Jurić je takođe istakao trenutak nade koji je došao kada su se pojavile spekulacije da bi mogla postojati mogućnost otkupa, što bi značilo da bi novac mogao biti ključ za razjašnjenje situacije. On je verovao da postoji neka tajna u malim krugovima ljudi koji su bili povezani sa slučajem i smatrao da nisu svi koji su bili u blizini porodice bili dovoljno temeljno ispitani, što bi moglo ukazivati na skrivene informacije koje bi mogle pomoći u rešavanju misterije.
Jurić je, na kraju, komentarisao i smrt jednog od osumnjičenih, što je dodatno zakomplikovalo istragu. Ovaj događaj je otežao rad tužilaštva, jer je još više smanjio mogućnosti da se dođe do ključnih informacija. Smatra da je to ozbiljno usporilo napredak istrage, iako su svi mogući resursi stavljeni na raspolaganje.
Razjašnjenje istine o ovom slučaju, prema Juriću, bilo bi od ogromne važnosti, ne samo za porodicu, već i za širu društvenu zajednicu. Otkrivanje istine moglo bi pomoći u vraćanju poverenja u institucije, kao i u boljem rešavanju sličnih slučajeva u budućnosti. Jurić se nada da će ovaj tragičan događaj jednog dana biti razjasnjen, kako bi se izbegli dalji gubici poverenja u sistem koji treba da štiti najmlađe i najugroženije članove društva.
