Vjerujemo da vam se odmah svidio naš današnji naslov, a sljedeća priča je i višđe nego emotivne prirode. Evo šta se desilo ovoj gospođi koja je već u jeseni svoga života…
Baka Hanifa iz Striježeva proživela je život pun izazova, tuge i nesvakidašnjih iskustava. Iako skromna i tiha, njena životna priča svedoči o snazi, istrajnosti i nesebičnoj ljubavi. Odrasla je u vremenu kada su životne nedaće bile svakodnevica, a ljudi se oslanjali jedni na druge kako bi preživeli.
Hanifa je rođena u skromnoj porodici, gde se od malih nogu učila odgovornosti i radu. Njeni roditelji su vredno radili kako bi prehranili mnogobrojnu porodicu, a Hanifa je kao najstarije dete preuzimala deo tereta. U svom životu, iskusila je brojne gubitke koji su oblikovali njenu snagu i empatiju prema drugima. Sahranila je čak šestoro braće, što je za nju bila bolna rana koja nikada nije u potpunosti zarasla. Uz to, izgubila je i svoju najstariju ćerku, što je, kako kaže, bio najteži trenutak u njenom životu.
Danas ima tri ćerke koje su njen ponos, ali i jednu devojčicu koju je othranila i koja, iako nije njeno biološko dete, zauzima posebno mesto u njenom srcu. Ta priča o bebici koja je dospela u Hanifine ruke tokom ratnih godina priča je o nesebičnosti i toplini.
“Beba je imala samo sedam dana kada joj je majka dobila trombozu i morala biti hospitalizovana na dva i po meseca. Deda te devojčice, sad već pokojni, doneo mi je bebu zamotanu u kecelji. Nikada neću zaboraviti taj prizor. U vreme rata, dok su šume bile opasne i nepristupačne, deda je kecelju držao vezanu oko vrata, a u njoj novorođenče. Rukama je nosio kese i probijao se kroz šumu kako bi spasao unuku,” priča baka Hanifa, još uvek dirnuta sećanjem na taj trenutak.
U to vreme, Hanifa je već imala dve odrasle ćerke koje su bile udate i rado su joj pomagale oko bebe. Zajedno su prebrodile mnoge teške trenutke. Hanifa se priseća kako je brinula o bebi dok nije napunila tri meseca.
“Imala sam svoje krave i davala sam joj kravlje mleko dok nije porasla dovoljno da može da jede drugu hranu. Hranila sam je s puno ljubavi, iako sam znala da možda neće zauvek ostati sa mnom,” priseća se. Kada je beba imala šest meseci, majka ju je vratila kod sebe. Hanifa je pokušala da je odgovori od te odluke.
“Rekla sam joj: ‘Nemoj da je vodiš, rat je, bojim se za vas.’ Ali nije me poslušala i odvela je bebu sa sobom,” priča Hanifa, prisutna tugom u glasu.
Iako je život bio surov prema njoj, baka Hanifa je ostala borbena i čista srca. Njena priča svedoči o vremenu kada su ljudi delili sve što imaju i pomagali jedni drugima, uprkos svim opasnostima i nedaćama.
Danas, Hanifa nosi svoje uspomene s puno ponosa i skromnosti, svesna da je u svom životu činila najbolje što je mogla, čak i u najtežim trenucima. Njena priča inspiracija je mnogima, ne samo zbog snage koju je pokazala, već i zbog ljubavi kojom je volela sve oko sebe.
Osim priče o bebi, Hanifin život prepun je drugih priča koje osvetljavaju njen karakter. Jedna od njih je i kako je tokom najtežih zimskih dana, kada su sela bila odsečena od sveta, delila zalihe hrane sa komšijama koji nisu imali ni osnovne potrepštine. “Nije se moglo gledati kako deca gladuju. Podeliš ono što imaš, makar ostao sa malo,” objašnjava Hanifa, naglašavajući da je solidarnost bila osnova opstanka.
Njena svakodnevica danas je ispunjena molitvom, sećanjima i povremenim posetama unuka koji je rado slušaju. Priča o devojčici koju je othranila postala je simbol njene nesebičnosti, a ta devojčica, danas odrasla žena, često dolazi u posetu Hanifi. Njihov odnos ostao je poseban, pun poštovanja i zahvalnosti.
Hanifa takođe priča o svom mužu, koji je tokom rata bio mobilisan. “Nikada nismo znali da li će se vratiti kući. Svaka noć bila je ispunjena brigom i molitvom. Kada bismo čuli pucnjeve, srca su nam stajala od straha,” priča ona. I pored svega, ljubav prema mužu i porodici bila je njen pokretač.
Danas, baka Hanifa smatra da su njene životne lekcije neprocenjive. „Život te nauči da budeš zahvalan na sitnicama. Da deliš ono što imaš i da ne zaboraviš ko si,” kaže ona sa blagim osmehom.
Njena priča je podsetnik na vreme kada su ljudi imali malo, ali su bili bogati duhom i solidarnošću. Baka Hanifa nije samo simbol izdržljivosti, već i dokaz da je ljubav prema čoveku jača od svake nevolje.
