U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednom srpskom doktoru, koji je imao jako neugodno iskustvo, prije par dana. Evo i cijele priče….
“Kroz trnje do zvezda” – ova izreka savršeno opisuje životni put Dejana Izgarevića, mladog lekara iz Srbije, koji je morao da se suoči sa velikim izazovima pre nego što je postigao uspeh. Njegova priča je pravi primer kako život može da se menja iz korena u trenutku, ali i kako se prava prilika može pojaviti na najneočekivanijem mestu. U ovom članku detaljno ćemo se osvrnuti na njegovu životnu avanturu, punu prepreka, iznenađenja i dragocenih lekcija.
Početak težeg puta
Dejan je završio Medicinski fakultet u Beogradu 2000. godine sa visokim ambicijama. Međutim, ubrzo je shvatio da tadašnja Srbija nije bila spremna da podrži mlade lekare kao što je on. Nema dovoljno prilika za profesionalni razvoj, a mogućnosti za usavršavanje bile su vrlo ograničene. Unatoč svom uspehu u obrazovanju, Dejan je ubrzo postao svesan da nije mogao da ostvari svoje ciljeve u domovini.
Za njega je postojala samo jedna opcija – da potraži bolje uslove u inostranstvu. Po dolasku u Brisel, glavni grad Belgije, suočio se sa mnogim izazovima: nije znao jezik, nije imao poznanstva, a život u velikoj evropskoj metropoli, u centru grada, bio je daleko od idiličnog. Uskoro je shvatio da je centar Brisela često i zona socijalno ugroženih.
Novi izazovi i neočekivana promena
Uprkos svim teškoćama, Dejan nije odustajao. Krenuo je sa učenjem jezika, znajući da je to jedini način da se zaposli u struci. Međutim, nakon dve godine truda, njegova diploma nije bila priznata. Iako je pokušao da se poveže sa belgijskim institucijama, bio je suočen sa stalnim odbijanjima i sumnjama. U tom trenutku, počeo je ozbiljno razmišljati o povratku u Srbiju.
Ipak, sudbina je imala drugačije planove za njega. U zgradi u kojoj je živeo, pojavio se čovek po imenu Frank – izgledao je zapušteno, sa dugom kosom, bradom i sa psom. Jednog dana je prišao Dejanu i zamolio ga za dva evra za pivo. Dejan je nesvesno dao novac, ni ne sluteći da će to biti ključni trenutak u njegovom životu.
- Sledećeg dana, Frank ga je iznenadio pozdravivši ga sa „Dobar dan, doktore“, što je Dejana zbunilo. Naime, Dejan je znao da njegova diploma nije priznata i da ne može biti lekar. Međutim, Frank nije reagovao na to, samo je klimnuo glavom i nastavio dalje.
Nekoliko dana kasnije, Dejan je na svom stolu pronašao ceduljicu na kojoj je pisalo da ima zakazan sastanak u vezi sa priznavanjem diplome. Nudio mu je pomoć neki doktor i pozvao ga na razgovor. Oduševljen, ali i sumnjičav, Dejan je odlučio da ide na sastanak. Tamo ga je čekala doktorka koja ga je srdačno primila i vrlo brzo zakazala susret sa dekanom i komisijom zaduženom za nostrifikaciju diplome. I više od toga, doktorka mu je ponudila mogućnost da asistira na operacijama u njenoj privatnoj klinici, uz odgovarajuću naknadu.
Uspon ka uspehu
Dejan je iskoristio ovu šansu. Za tri meseca je uspešno nostrifikovao svoju diplomu i započeo specijalizaciju iz hirurgije. Narednih godina radio je u prestižnim bolnicama specijalizovanim za transplantaciju, gde je stekao ugled i postao šef urgentnog hirurškog odeljenja. Bez sumnje, ovaj uspeh je bio nešto što nije mogao da postigne u Srbiji, a sve zahvaljujući pomoći osobe koju je smatrao sasvim običnom – Franku.
Međutim, Frank je nestao. Dejan ga nije video mesecima. Osećao je prazninu i tugu, lutao je ulicama Brisela, ali nije mogao da ga pronađe. Ipak, nije odustao i nakon mnogo vremena, odlučio je da pita doktorku o Franku, jer je želeo da zna ko je zapravo taj misteriozni čovek koji mu je pomogao.
Tajna Frankove prošlosti
Odgovor koji je dobio bio je iznenađujuć. Frank je potekao iz ugledne arhitektonske porodice, ali je nakon tragične saobraćajne nesreće koja je odnela njegovu ženu i dete, odlučio da se povuče iz društva. Pet godina je proveo izolovan od ljudi. Kada je upoznao Dejana, poželeo je da mu pomogne, jer je znao da je ovaj mladi lekar sposoban da postigne velike stvari. Doktorka, iz poštovanja prema njegovoj porodici, odlučila je da mu pomogne.
Zaključak: Lekcija života
Iako je Dejan kasnije na trenutak video Franka, kako silazi u metro 2012. godine, opet nije uspeo da ga stigne. Tada je, kao i prvi put, Frank nestao bez traga.
Dejan Izgarević je kroz svoju životnu priču naučio važnu lekciju: nikada ne treba suditi o ljudima prema njihovom izgledu, jer ne možemo znati ko nas sve može izvući iz tame i vratiti na pravi put. Ako već ne možemo da pomognemo, barem ne treba da odmažemo i ne treba da omalovažavamo. **„Najmanji“ ljudi u očima drugih ponekad čine najveće stvari.
Dejanova priča je podsetnik da ljubaznost i poštovanje prema drugima mogu imati dalekosežne posledice, baš kao što je Frankova neočekivana pomoć bila prekretnica u njegovom životu.
