U nastavku našeg današnjega članka, malo se dotičemo i teme, misterioznih nestanaka. Naime, dječak koji je nestao prije 7 godina, iznenada se pojavio na vratima svoga doma….
U aprilu 2025. godine, priča o Tilu (21), mladiću koji je nestao pre sedam godina u Nemačkoj, doživela je dramatičan preokret. Nestanak ovog tinejdžera postao je jedna od najpotresnijih priča, koja je šokirala mnoge. Naime, Til je 2017. godine, sa samo 15 godina, odlučio da napusti svoj dom, spakovavši samo nekoliko komada odeće, novčanik sa 300 evra i svoju omiljenu konzolu PlayStation. Iako je policija intenzivno tragala za njim, do 2025. godine nisu imali nikakve informacije o njegovom boravištu. Tek nakon sedam godina, Til je pronašao snagu da kontaktira svoje roditelje i vrati se kući.
Zašto je Til odlučio da napusti dom? U razgovoru sa novinarima, otkrio je da je bio žrtva vršnjačkog nasilja tokom svog školovanja. Svi ti neprestani napadi, zadirkivanja i uvrede njegovih vršnjaka, posebno zbog njegove telesne težine, doveli su ga do tačke kada je osećao da je jedini izlaz – da nestane. “Samo sam želeo da budem nevidljiv”, izjavio je Til, govoreći o svom emotivnom stanju i želji da se oslobodi svakodnevnog maltretiranja.
Osećajući se bespomoćno i bez podrške, nije govorio svojim roditeljima, niti bratu, o tome što se dešava. U septembru 2017. godine, napustio je svoju kuću i otišao u Lingen, mali grad u Donjoj Saksoniji, u nadi da će pronaći prijatelja s kojim je bio u kontaktu preko interneta. Međutim, ubrzo je naišao na nezainteresovanost lokalnih vlasti, što ga je još više pogoršalo, jer je shvatio da nije mogao računati ni na pomoć institucija. Njegova odluka da pobegne dalje postala je neizbežna.
- Nakon što je napustio Lingen, Til je nastavio svoju potragu za izlazom u Dizeldorfu. Tamo je spavao na železničkim stanicama i ulicama, ali ubrzo je upoznao druge beskućnike i stekao prijatelje sa kojima je delio svoj život. “Nas troje smo delili sve što smo imali”, rekao je Til o svom životu u napuštenoj hali u industrijskoj zoni. Iako nisu želeli da upadnu u kriminalne aktivnosti, život je bio borba za opstanak.
Kako su čuli za mogućnost posla u Berlinu, odlučili su da krenu tamo. Iako su radili, nikada nisu bili prijavljeni, pa je Til stalno živeo sa strahom da bi neko mogao otkriti njegov pravi identitet. Bez zdravstvenog osiguranja, bio je još oprezniji u svojim postupcima, jer je bio svestan da svaki korak može dovesti do problema sa zakonom ili zdravljem.
Medijska pažnja oko Tilovog nestanka postala je intenzivnija 2022. godine, kada je njegova priča bila tema emisije, a ponuda za nagradu od 5.000 evra za informacije o njegovom boravištu izazvala veliku pažnju. Iako je život na ulici bio težak, polako je shvatao da želi da se vrati porodici. U aprilu 2025. godine, Til je konačno skupio hrabrosti i poslao poruku svom ocu, koristeći pozajmljeni telefon. U toj poruci nije bilo ljutnje ni optužbi za njegovu odluku da pobegne, već su roditelji izrazili svoju radost što su ponovo zajedno.
Kada se vratio kući, Til je odlučio da se posveti svakodnevnim obavezama i pomaganju roditeljima, naročito oko radova u šupi. “Sada sam ovde, uživam u miru i tišini”, rekao je Til, govoreći o svom novom početku. Iako su prošle godine tokom kojih je bio odsutan, on sada nastoji da nadoknadi propušteno vreme i da se ponovno poveže sa svojom porodicom.
Ova priča o Tilovom nestanku i povratku kući nosi duboko emotivnu poruku o uticaju vršnjačkog nasilja na mlade ljude i o teškoćama kroz koje tinejdžeri prolaze u pokušaju da se suoče sa sopstvenim problemima. Tilova borba za opstanak, život na ulici, kao i snaga da se vrati kući, predstavlja inspiraciju za sve koji su se osećali napušteno i nesigurno. Povratak kući pokazuje snagu ljubavi porodice i važnost društvene podrške u najtežim trenucima života.
