U nastavku našeg današnjega članka, donosimo vam jednu jako neobičnu priču, od izvjesne Danijele, a koja je cijelu ispovijest podijelila na svome Facebook zidu….
Nekadašnji pripadnici ekstremnih političkih organizacija, poput Rotte Armee Fraktion (RAF), ostavili su dubok trag u nemačkoj istoriji tokom 1970-ih i 1980-ih. Danijela Klet, koja je provela više od 30 godina bežeći od zakona, jedan je od najpoznatijih primera kako prošlost i izbori koje donosimo mogu ponovo da nas sustignu. Njenih 30 godina ilegalnog života, lažni identiteti, putovanja i život u senki završeni su neočekivano – i to zahvaljujući ljubavi prema plesu.
Početak bekstva: Ilegalni život u senci
Danijela Klet bila je član treće generacije RAF-a – grupe koja je bila odgovorna za brojne atentate, otmice i bombaške napade. Nakon što se organizacija raspala 1998. godine, ona je sa dvojicom saučesnika, Burkhardom Garvegom i Ernst-Folkerom Štaubom, otišla u ilegalu. Tokom godina, Klet je koristila čak 20 različitih identiteta kako bi se sakrila od vlasti.
Njeni dani su prolazili u potpunom anonimnosti. Živela je u Berlinu, bez ikakvih veza sa zvaničnim institucijama. Bez bankovnih računa, pasoša i identiteta, putovala je širom sveta – u Portugal, Brazil, Mozambik i Južnu Afriku, a u svim tim mestima bila je poznata kao Klaudija, instruktorka plesa kapuera. Njena svakodnevna rutina uključivala je nastupe na ulicama, učestvovanje u manifestacijama, pa čak i pružanje besplatnih časova matematike i nemačkog jezika deci iz svog komšiluka.
Otkrivanje identiteta: Fotografije koje su otkrile skrivanje
Iako je godinama izbegavala policiju, Danijela je naposletku otkrivena zahvaljujući fotografijama sa plesnih festivala. Na jednoj slici sa Karnevala kultura 2011. godine, njeno lice je bilo dovoljno jasno da bi istraživači iz Bellingcata, koristeći softver za prepoznavanje lica, identifikovali njen pravi identitet.
Kroz sledeće mesece istražitelji su pratili njen trag. U februaru 2024. godine, nakon više od tri decenije bekstva, policija je konačno uspela da je uhvati. Pronašli su je u svom stanu u Sebastijanštrase u Berlinu, gde su zaplenili gotovo 240.000 evra u gotovini, 1,2 kilograma zlata, kalašnjikov, oružje, perike i mape sa planovima za pljačku. Pronalazak otisaka prstiju potvrdio je njeno učešće u brojnim kriminalnim radnjama.
Optužbe i suđenje: Život u ilegalnosti
Danijela Klet sada mora da se suoči sa ozbiljnim optužbama. Tužilaštvo je tereti za pokušaj ubistva, pljačku i učešće u oružanim napadima na banke i oklopna vozila između 1999. i 2016. godine. Za gotovo sve pljačke, ona je bila vozač vozila za bekstvo, dok su njeni saučesnici pretili oružjem i odnosili milione evra. Iako su neki od napada uključivali i pucnjavu, srećom, niko nije povređen.
Dok je Garveg i dalje u bekstvu, a za njega je ponuđena nagrada od 150.000 evra, Danijela Klet sedi u zatvoru u Bremenu i čeka presudu. U jednom pismu iz zatvora, pokušala je da opravda sebe i svoje saučesnike, tvrdeći da njihova borba nije bila za novac, već za svet bez pohlepe i eksploatacije. Međutim, brojni dokazi – planovi pljačke i zaplenjena imovina – govore drugačije.
Život pre begstva: Početci i politička angažovanost
Danijela Klet je odrasla u Karlsrueu u porodici zubarice i putujućeg prodavca. Još tokom 1970-ih, kada je bila mlada, pridružila se levičarskim omladinskim pokretima i političkoj borbi. To je bilo vreme kada je upoznala Garvega i druge buduće saučesnike. Klet je kasnije živela u Berlinu, gde je bila u vezi sa Brazilcem Raulom, s kojim je delila život i stan.
Bez zvaničnih identiteta i finansijskih veza, Danijela je uspela da se izbori za slobodan život. Međutim, taj život u senki nije mogao trajati večno. Na kraju, detalji njenog života su otkriveni, a prošlost ju je sustigla.
Zaključak: Bez obzira na vreme, istina izlazi na videlo
Priča o Danijeli Klet je podsećanje da prošlost, koliko god pokušavali da je sakrijemo, uvek nađe način da izađe na površinu. Bez obzira na to koliko je život planiran i organizovan u ilegali, uvek postoji šansa da će nas nešto odati – poput, u ovom slučaju, plesa i srećnog osmeha na Facebooku. A kada se doneseni izbori, uključujući korišćenje oružja i lažnih identiteta, ponovo suoče sa stvarnim svetom, suočavanje sa zakonima postaje neizbežno.
Ova priča je takođe i podsećanje na granice slobode i to da, kako god život izgledao na prvi pogled, on uvek nosi svoje posledice.
