Uskrs se ne slavi na fiksan datum, jer je povezani sa lunarnim kalendarom. Prvi dan Uskrsa uvek pada na nedelju nakon prve prolećne pune meseca, što znači da se datum pomera svake godine, ali je obično u periodu od 27. marta do 30. aprila. Različite hrišćanske denominacije (katolici, pravoslavni, protestanti) koriste različite kalendare za određivanje tačnog datuma, zbog čega Uskrs kod njih pada u različite nedelje.
Svake godine, pravoslavni vernici 03. februara obeležavaju Bele poklade, poznate i kao Velike poklade, što je poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta. Ovaj praznik ima duboko ukorenjene tradicije i običaje, a najvažniji cilj je da se vernici pripreme za post kroz oproštaj, zabavu i čišćenje duše.
Uvod: Dan uživanja i priprema za post
Bele poklade simbolizuju završetak perioda uživanja u hrskavim i mrsnim jelima, a dan je posvećen tome da se uđe u post “čist” – bez greha, uz molitve i pomirenje. Tradicionalna mrsna gozba koju ljudi pripremaju, uključujući specijalitete poput belog mrs, ima posebno značenje. Naziv “Bele poklade” potiče od specijalne hrane koja dominira trpezom – uglavnom belih jela kao što su sir, jaja i mlečni proizvodi. Ovaj dan je prilika da se vernici okupe u veselju i zajedničkom slavlja pred početak Vaskršnjeg posta, koji ima ozbiljan duhovni karakter.
Razrada: Običaji i simbolika
Trpeza i bogata gozba
Tradiocionalni obroci na Bele poklade sastoje se od hrane koja je karakteristična za poslednje mrsne dane pre početka posta. Jela poput sira, mleka i jaja nisu samo simbolična, već predstavljaju “belu” hranu koja je dozvoljena pred post. Ovaj dan je pravo vreme da se okupe porodice, prijatelji i komšije, uživajući u bogatom meniju, jer sutradan počinje post – jedan od najstrožijih u pravoslavnoj tradiciji.
Zajedničko slavlje i širenje radosti
Pored hrane, glavni običaj Bele poklade jeste slavlje i veselja koja je prisutna na svakom koraku. Ovaj dan je prepun igre, pesme, plesa i smeha. U prošlosti su se kolone dece kretale ulicama i selima, zabavljajući se kroz šale i pesme. Verovalo se da su takve aktivnosti pozitivno uticale na atmosferu, jer su simbolizovale otklanjanje negativne energije. Smatralo se da je smeh i igra način za pripremu za nadolazeći post, tokom kojeg vernici moraju da se uzdrže od mnogih užitaka.
Maskirane povorke
Još jedan važan običaj tokom Bele poklade jeste maske i maskirane povorke dece. Oni bi odlazili od kuće do kuće, tražeći jaja, a odrasli bi ih darivali slatkišima, čokoladama i bombonama. Ovaj običaj simbolizuje radost i slavu, dok deca kroz igru i smeh šire pozitivnu energiju. Maskiranje je predstavljalo način da se uvede zabava i opuštanje, čineći ovaj dan posebnim i nezaboravnim.
Oprost i pomirenje
Za Bele poklade, vernici se podsećaju na opraštanje i traženje oprosta. Ovaj ritual je važan kako bi se “očistila duša” i pripremila za Veliki post, koji zahteva introspekciju, uzdržavanje i duhovnu disciplinu. Veruje se da je oprost ključan za duhovnu pripremu za post i pričest, kako bi se vernici oslobodili negativnih emocija i greha.
Zaključak: Priprema za post i duhovni rast
Bele poklade su dan kada se vernici opraštaju, zabavljaju i poslednji put uživaju u mrsnoj hrani pre nego što započne Vaskršnji post. Tradicionalni običaji kao što su bogata gozba, maskirane povorke i širenje radosti, duboko su ukorenjeni u pravoslavnoj kulturi. Ovaj praznik nas podseća na važnost opraštanja i duhovnog čišćenja u pripremi za post, koji nije samo fizičko uzdržavanje od hrane, već i duhovna vežba.
Kao što je istakao otac Ljuba Ranković, post nije samo odricanje od mrsne hrane, već uzdržavanje od loših misli i dela. On je pozvao vernike da obuzdaju svoj jezik, jer kako je rekao, to predstavlja veći podvig nego post na hlebu i vodi.
Bele poklade tako predstavljaju most između perioda uživanja i vremena koje je pred vernicima – post koji je prilika za duhovni rast, uzdržanje i čišćenje duše.
