Danas, 29. avgusta, vernici pravoslavne crkve obeležavaju praznik Svetog Romana, svetitelja koji se po verovanju slavi zbog svoje čudotvorne moći. U nastavku saznajte više…
Njegov život i dela su ostavili dubok trag u duhovnoj tradiciji Srbije, a posebno u manastiru Sveti Roman, smeštenom na desnoj obali Južne Morave, nedaleko od sela Đunis, u okviru Eparhije niške. Ovaj manastir, jedan od najstarijih u Srbiji, ima bogatu istoriju koja datira još iz jedanaestog veka, dok se sam svetitelj upokojio u devetom veku.
- Prema predanjima, manastir Svetog Romana povezan je sa učenicima Svetih Ćirila i Metodija i spada u grupu mojsinjskih crkava i crkvišta, od kojih su mnoge danas u ruševinama. Tokom vekova, manastir nije bio samo duhovno središte, već i mesto pomoći ljudima u nevolji – služio je kao bolnica, utočište i pribežište u teškim vremenima, uključujući ratne sukobe. U 19. i početkom 20. veka, zvonik manastira bio je centar gde su ljudi dolazili da leče i duhovne i telesne rane, a vernici su nailazili na utehu kroz molitvu i prisustvo sveštenstva.
Sveti Roman je bio pustinoslužitelj i isposnik, poznat po monaškom životu posvećenom molitvi, pokajanju i pomaganju nemoćnim. Njegova dela učinila su ga jednim od najpoštovanijih podvižnika pravoslavlja. Legenda kaže da su mnogi koji su dolazili pred njegove mošti dobijali snagu i ozdravljenje, kako u telu, tako i u duhu. Oni koji bi padali ničice pred moštima Svetog Romana i molili se, često bi ustajali preporođeni, sa vedrim licem i obnovljenom snagom.
- Blaženopočivši vladika ohridski i žički Nikolaj Velimirović opisao je Svetog Romana kao “zemaljskog anđela i nebeskog čoveka”, čiji život predstavlja primer potpune predanosti Bogu. Veruje se da njegova posvećenost ljudima i Bogu nadmašuje ljudske mogućnosti, pa je postao simbol duhovnog isceljenja, monaške pobožnosti i beskompromisne predanosti.
Na dan Svetog Romana, 29. avgusta, vernici u manastiru Đunis izgovaraju posebnu molitvu kojom se obraćaju svetitelju i zahvaljuju mu za njegova čudotvorna dela. Tekst molitve izražava veru u božansku moć Svetog Romana, njegovu sposobnost da isceljuje i donosi duhovnu obnovu, i simbolizuje poverenje vernika u njegovo posredovanje kod Boga.
Manastir Svetog Romana kroz vekove je bio centar duhovne obnove, ali i mesto učenja kako vera treba da se živi, a ne samo prisustvuje obredima. Ljudi su kroz tradiciju i usmene priče prenosili čudotvorne moći Svetog Romana s kolena na koleno, a mnogi dolaze i danas bolesni, odlazeći obnovljeni i ispunjeni verom.
Istorijski zapisi pokazuju da je manastir bio priznat još u vizantijsko doba, u povelji cara Vasilija II, a kasnije je obnavljan uz pomoć lokalnih knezova i vernika. Tokom vekova, manastir je bio utočište i mesto gde su se lečile telesne i duhovne rane, ali i centar učenja i molitve.
- Sveti Roman i njegov manastir predstavljaju trajni simbol vere, predanosti i duhovnog isceljenja. Njegova moć i uticaj na vernike i danas je prisutna, a praznik koji se obeležava 29. avgusta podsjeća ljude na značaj molitve, pobožnosti i života u skladu sa Jevanđeljem. Kroz molitvu, pokajanje i prisustvo svetitelja, vernici osećaju prisustvo Božje milosti i snagu vere koja obnavlja telo i duh
