Danas proćitajte sve o prazniku obeležava Blaga ili Blažena Marija,danas se obolezava saznajte više u nastavku teksta….
Blaga Marija — tiha snaga žena i dan kada se svet zastane
U kutovima srpskih domova, iza mirisnih ikona i sveća koje dogorevaju polako, još uvek se šapuće jedno ime s posebnim poštovanjem — Blaga Marija. Iako se ne crveni u crkvenom kalendaru kao veliki praznik, u narodu je dan posvećen ovoj svetiteljki sve samo ne običan. U njemu ima tišine, molitve, strahopoštovanja — i nečeg još dubljeg: neizrečene zahvalnosti.
Ko je zapravo Blaga Marija?
Za pravoslavne vernike, Blaga Marija je Marija Magdalena, žena koja je, prema Novom zavetu, bila među najvernijim sledbenicama Isusa Hrista. Ona koja je prva ugledala vaskrslog Hrista, koja nije odustala ni kad su drugi pobegli, koja je stajala pod krstom kada je zemlja podrhtavala od bola.
U kanonskim jevanđeljima, po imenu je spomenuta čak dvanaest puta — više nego ijedna druga žena. Bila je žena iz koje je Isus, kako predanje kaže, isterao „sedam zlih duhova“. Posle tog čudesnog izlečenja, nije samo zahvaljivala — pridružila mu se, pomagala njegovoj misiji, pratila ga u stopu, donoseći sve što je imala. Doslovno — „vlastitim dobrima“ kako stoji u Jevanđelju po Luki.
Upravo ta rečenica godinama odzvanja među ženama koje Blagu Mariju doživljavaju kao svoju zaštitnicu. Ne samo zbog svetosti, već zbog snage. Marija Magdalena nije sveta jer je bila savršena, već jer je bila promenjena, izlečena, smirena — ali snažna. I zbog toga su joj žene vekovima ostavljale molitve, zavete, suze.
Narodna predanja o danu Blage Marije
Na dan kada se proslavlja Blaga Marija, 23. jula po julijanskom kalendaru, narod veruje da „brat i sestra razgovaraju“ — jer je ona, u narodnoj tradiciji, sestra Svetog Ilije Gromovnika. A kad brat i sestra započnu razgovor — može zagrmeti. Zato su stariji ljudi govorili: „Ako se na Blagu Mariju začuje grom, ne idi iz kuće. Sveti razgovaraju.“
Taj dan nije obeležen crvenim slovom, ali se u mnogim selima strogo poštuje — ne pere se, ne pere se veš, ne kopa se zemlja, ne prede, ne šije. Kuća se ne dira. Jer Blaga Marija, iako „blaga“, ne oprašta kad je žena ne ispoštuje.
Zaštitnica žena — i želja u tišini
Posebno je ovaj dan važan za žene. One koje su poštene, skromne, koje trpe i ćute, veruju da ih Blaga Marija vidi. Na njen praznik, kako običaj nalaže, žene idu u crkvu, pale sveću, i u sebi izgovore jednu želju. Samo jednu. Nema naglas, nema moljakanja. Samo pogled u plamen, tiha misao i verovanje da će je ona čuti.
Starije žene su znale da kažu: „Ako ne znaš šta ti je, idi do crkve na Blagu Mariju. Ona će znati.“ Jer, kako narod veruje, ona razume i ono što ni same sebi ne možemo da objasnimo.
Tišina umesto buke
U selima Homolja i Šumadije, do pre nekoliko decenija, Blaga Marija je bila dan kad se čak ni deca nisu smejala naglas. Sve je bilo sporo, blago, usporeno — kao da se ceo svet pokloni pred nečim što ne možeš da vidiš, ali osećaš.
U tom miru i odmoru, žene su znale da ispeku kolač bez ukrasa, zapale sveću, stave maramu i sednu ispred kuće. Bez reči. Blaga Marija nije tražila pesmu, ona je volela tišinu.
Jedna pesma, tri žene
Zanimljivo je i to da su tri svetiteljke — Ognjena Marija, Blaga Marija i Sveta Petka — u narodu dobijale posebne epitete. Ognjena je „pržila“, Blaga „mirila“, a Petka „lečila“. Zato se i peva u pesmi koju još poneka baka zna da zapeva:
U tom stihu — ceo duh naroda. I strah i nada, i vatra i mir.
Završna misao
Blaga Marija nije svetiteljka velikih sabora i crkvenih zvona. Ona je svetlost u uglu sobe, tiha želja pred svećom, ime koje izgovoriš šapatom kad ti je teško. U njen dan, nebo zna da zagrmi — ali i srce da zadrhti.
Zato, ako je danas Blaga Marija — spusti glas, spusti tempo, spusti glavu u tišini. Možda će baš tada neko čuti ono što dugo čeka da bude izgovoreno
