U današnjem ćlanku donosimo Vam sve o proslavljanju Svetog Andreja Kritskog, njegov život sa usponima i padovima pokazuje da se u životu mogu nadmasiti sve prepreke….
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju uspomenu na Svetog Andreja Kritskog, velikog arhiepiskopa koji je svojim životom, mudrošću i delima ostavio neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva. Njegova priča nije samo hagiografska legenda – ona je svedočanstvo o čudesnoj snazi vere i o čoveku koji je celog života težio božanskoj istini.
Rođen je u Damasku, u porodici vernih hrišćana, ali ga je od samog početka života pratila posebna sudbina. Kao dete, Andrej je rođen bez moći govora. Njegovi roditelji, ispunjeni nadom i verom u Boga, odneli su ga u crkvu i pričestili. Upravo tada dogodilo se čudo – mali Andrej je izgovorio svoje prve reči. Za vernike, ovaj trenutak je bio jasan znak božanske sile koja se kroz njega očitovala i označila njegov put. Pravoslavna crkva i danas veruje da je u tom događaju otkrivena moć Svetog pričešća.
Već sa četrnaest godina, Andrej je pokazao zrelost nesvojstvenu njegovim godinama. Donio je odluku da se posveti monaštvu i krenuo ka Jerusalimu, gde je stupio u bratstvo Crkve Vaskrsenja Hristovog. Njegova posvećenost, uzdržanje i neprekidna molitva brzo su ga izdvojili od drugih. Mlad, ali nevjerovatno mudar i smiren, postao je uzor kako mlađima, tako i iskusnim monasima.
Njegove vrline nisu prošle nezapaženo ni kod jerusalimskog patrijarha, koji ga je imenovao za svog najbližeg saradnika i poverio mu važnu ulogu pismovoditelja. Međutim, sudbina mu je spremala još veće izazove. Kada je sazvan crkveni sabor u Carigradu na kojem su se odlučivale ključne stvari za pravoslavnu veru, patrijarh, zbog starosti i bolesti, nije mogao da prisustvuje i poslao je Andreja kao svog predstavnika.
Na tom saboru mladi Andrej je pokazao sve svoje darove. Njegova rečitost, duboka vera i pronicljivost ostavili su snažan utisak na sve prisutne. Njegove besede ojačale su one koji su se kolebali i pomogle u borbi protiv jeresi koje su u tom periodu uzdrmavale Crkvu. Njegovo izlaganje nije bilo samo logično i učeno – u svakoj reči osećala se gorljivost i čistoća vere koja je nadahnjivala i ohrabrivala.
Po završetku sabora Andrej se vratio u Jerusalim i nastavio monaški život, ali je njegova duhovna snaga i dalje privlačila pažnju. Naposletku je izabran za arhiepiskopa Krita, gde je stekao ogromnu ljubav i poštovanje naroda. Vernici su verovali da njegove molitve imaju snagu da donesu mir, isceljenje i zaštitu od nesreće.
- Tokom godina provedenih na Kritu, Sveti Andrej je napisao brojna duhovna dela, pesme i kanone, ali jedno se posebno izdvojilo – Veliki Kanon pokajni. Ovaj duboko nadahnuti spis, koji se i danas čita tokom Velikog posta, u četvrtak pete nedelje, dirne svakoga ko ga sluša. To je molitva ispunjena pokajanjem, introspekcijom i težnjom za Božjom milošću.
Pred kraj života, dok se vraćao iz Carigrada, Andrej je osetio da mu se približava smrt. Dok je brod prolazio pored ostrva Mitilene, tiho je izdahnuo, okružen morem i molitvom. Za sobom je ostavio nasleđe svetosti koje vekovima inspiriše pravoslavne vernike širom sveta.
- Sveti Andrej Kritski nije bio samo arhiepiskop – bio je svetionik duhovne snage, čovek čije su reči i dela ostala da žive dugo nakon njegove smrti. Njegova priča nas podseća da vera, hrabrost i posvećenost mogu nadmašiti sve životne prepreke
