U današnjem ćlanku Vam donosimo ,šta je strogo zabranjeno raditi za Ivanjdan,u nastavku ćlanka saznajte više….
- Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 7. jula, proslavljaju Ivanjdan – praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Prema predanju, događaji koji su prethodili njegovom rođenju ostavili su dubok trag u verovanju naroda i do danas su obavijeni posebnom duhovnom simbolikom.
Sve je počelo u Jerusalimu kada se anđeo Gavrilo ukazao prvosvešteniku Zahariji u hramu i doneo mu neočekivanu vest: njegova žena Jelisaveta, iako u dubokoj starosti, rodiće sina. Zaharija u prvi mah nije mogao da poveruje rečima anđela i zbog sumnje je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Tek na obrezanju, kada je na daščicu napisao ime Jovan, usta su mu se otvorila i on je ponovo progovorio. Tako je na svet došao svetac koji je kasnije postao poznat kao Krstitelj, jer je u reci Jordan krstio samog Isusa Hrista. Osim toga, nazivan je i Pretečom, jer je pripremao narod za dolazak Mesije i pozivao na pokajanje.
- Ivanjdan je u narodu oduvek imao posebno mesto i prate ga brojni običaji, koji se i danas neguju u mnogim krajevima Srbije. U Timočkoj krajini Vlasi i Srbi čim svane Ivanjdan izlaze na livade i zarivaju glavu u rosnu travu, verujući da će im to doneti zdravlje i snagu tokom cele godine. Još jedan uobičajen običaj je pletenje venaca od ivanjskog cveća. Ti venci podsećaju mlade da razmišljaju o braku, a devojke u njih obavezno stavljaju crvenu ružu, koja simbolizuje ljubav i strast. Veruje se da je praznik toliko značajan da sunce tog dana tri puta zastane na svom putu, naglašavajući njegovu svetost.
- Jedan od najpoznatijih rituala na Ivanjdan je vezan za vence upletene od jovanove trave. Ljudi ih kače iznad ulaznih vrata svojih domova, verujući da će ih ti venci štititi od nesreće i zlih sila tokom cele naredne godine. Žene koje žele decu, a ne mogu da ih dobiju, na ovaj dan bi, prema narodnom verovanju, trebalo da se provuku kroz vence upletene od jovanove trave, kako bi im svetac pomogao da ostvare majčinstvo.
Pored običaja, postoje i brojna pravila koja se na Ivanjdan strogo poštuju. Veruje se da tri stvari nikako ne treba raditi kako se ne bi prizvala nesreća i izgubio novac: tog dana ne treba ništa poklanjati, ne treba prodavati niti pozajmljivati novac. Posebno je zanimljiv običaj vezan za vinograde – u njih se ne ulazi tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd čuva Sveti Jovan, a ko bude poštovao ovu zabranu, njegova loza će napredovati i doneti dobar rod.
Za pravoslavne vernike Ivanjdan nije samo dan praznovanja, već i prilika za duhovno pročišćenje i obnovu vere. Praznik simbolizuje novi početak, pokajanje i vraćanje istinskim vrednostima. Iako živimo u savremenom vremenu, mnogi se rado vraćaju ovim drevnim običajima i nalaze u njima snagu i smisao. Sveti Jovan Krstitelj ostaje svetionik koji svojim životom i delom podseća ljude na važnost vere, ljubavi i međusobnog poštovanja.
