U današnjem ćlanku proćitajte o danu kada se dešavaju čuda: Molitva Svetom apostolu Judi koja se ne propusta……
- Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog apostola Judu, jednog od dvanaestorice najbližih učenika Isusa Hrista. Ovaj svetitelj često je nepravedno poistovećen sa Judom Iskariotskim, izdajnikom, ali se u stvarnosti radi o sasvim drugoj ličnosti. Ovaj Juda je poznat i pod imenima Levije i Tadej, a njegovo poreklo, život i mučeništvo čine važan deo hrišćanskog nasleđa.
Rođen je u izraelskom narodu, iz plemena Davidovog i Solomonovog, što znači da vuče poreklo iz carske loze. Njegova majka bila je Salomija, a otac Josif, čovek koji je bio obručnik Presvete Bogorodice Marije. Zbog tog porodičnog odnosa, Juda je zapravo bio rođak Isusa Hrista po zemaljskom poreklu, ali se nikada nije time hvalio.
- U mladosti, prema predanju, Juda je imao razna duhovna iskušenja – borio se sa neverom, zavišću i nedostatkom bratoljublja, zbog čega je često izražavao skromnost i kajanje, govoreći da nije dostojan da bude nazvan bratom Božijim, pa se često nazivao samo bratom Jakovljevim, po svome rođenom bratu Jakovu, koji je kasnije postao poznat kao Jakov Pravedni, prvi episkop Jerusalima.
Nakon vaznesenja Isusa Hrista, Sveti Juda je, zajedno sa ostalim apostolima, krenuo u svet da propoveda jevanđelje. Njegova misionarska delatnost obuhvatila je velike prostore tadašnjeg sveta: Judeju, Galileju, Samariju, Idumeju, a zatim i dalje prema Arabiji, Siriji, Mesopotamiji, pa čak, prema nekim izvorima, i do Persije i Araratske oblasti. U svakoj zemlji u koju je kročio, Juda se suočavao sa mnogim izazovima – otporom lokalnih stanovnika, idolopoklonstvom, ali i progonima koje su sprovodile tadašnje vlasti protiv hrišćana.
- Iako je mogao da izbegne teške sudbine koje su zadesele mnoge apostole, Sveti Juda je svesno i hrabro nosio svoj krst. Podnosio je mučenja, uvrede i fizičko nasilje, ali se nikada nije odrekao svoje vere. U poslednjim danima svog života, stigao je do mesta gde je razapet na krst i potom izrešetan strelama. Tako je okončao svoj zemaljski život, ali je postao besmrtan u duhovnom smislu, kao mučenik i svetitelj.
Danas se njegovo ime slavi širom sveta, ali u srpskoj tradiciji postoji i jedno posebno verovanje koje se vezuje za ovaj dan. Naime, narodna predanja kažu da se danas nipošto ne sme zanemariti običaj molitve Svetom Judi, jer se veruje da ona ima moć da otkloni nesreću, maler i sve negativne uticaje iz života. Mnogi je nazivaju i “molitvom koja čini čuda”, a izgovara se sa iskrenom verom i željom za duhovnim očišćenjem.
Molitva glasi:
„Videći te kao Hristovog rođaka, o Judo, i kao hrabrog mučenika, svešteno te hvalimo, jer si obmane demonske razorio i veru sačuvao: Zato danas svesvetu uspomenu tvoju praznujemo i oproštaj grehova tvojim molitvama zadobijamo.“
- Ova molitva nije samo tekst koji se izgovara; ona je duhovni susret sa svetiteljem koji je poznavao Hrista, gledao njegova čuda svojim očima i, bez obzira na sve teškoće, istrajao u veri. Zato se veruje da na ovaj dan treba biti poseban pažljiv u ponašanju – ne svađati se, ne klevetati, ne ogovarati, već dan iskoristiti za molitvu, pomirenje i duhovni mir.
