U današnjem ćlanku Vam donosimo obicaje koji bi trebali pravoslavni vernici da urade dan nkon Jovanjdana,saznajte u nastavku više….
- Mnogi veruju da dan posle Jovanjdana nosi posebnu energiju i snagu koja može doneti mir, blagostanje i duhovnu ravnotežu onima koji poštuju stare običaje. Iako savremeni način života često potiskuje tradiciju, u mnogim krajevima još uvek se čuvaju rituali koji imaju korene u narodnoj verovanju i hrišćanskoj simbolici.
Jovanjdan, koji se obeležava 7. jula po novom, odnosno 24. juna po starom kalendaru, posvećen je rođenju Svetog Jovana Krstitelja, a dan posle njega u narodu je poznat kao trenutak pročišćenja i novog početka. Ljudi su u prošlosti verovali da ovaj dan ima moć da otera sve loše energije i otvori vrata ka sreći i zdravlju.
Stari običaji za blagostanje
- U mnogim selima širom Srbije i regiona, dan posle Jovanjdana bio je vreme kada su domaćice rano ustajale da bi pospremile kuću i dvorište. Verovalo se da kuća koja zasija čistoćom tog jutra privlači blagostanje cele godine. Pranje pragova vodom u koju je prethodno potopljeno bilje ubrano na Jovanjdan, kao što su kantarion, bosiljak i lipa, bilo je posebno važan ritual. Ova voda je, po predanju, imala moć da donese mir ukućanima i zaštiti dom od nesloge.
Posebno mesto zauzimala je molitva. Ljudi su se rano okupljali na zajedničku molitvu ili su se u tišini povlačili u svoju sobu da bi zahvalili za proteklu godinu i zamolili za mirnu budućnost. U nekim krajevima su žene palile sveće na prozorima kuće kako bi prizvale svetlost i toplinu u svoj dom.
Snaga bilja i prirode
- Verovalo se da dan posle Jovanjdana biljke imaju posebnu moć. Cvetovi i listovi ubrani u ovo vreme koristili su se za čajeve, melemi i zaštitne amajlije. Ljudi su verovali da je priroda tada najživlja i da svaka trava nosi u sebi lekovitu snagu koju daje Sveti Jovan. Mnogi su pravili i male bukete koje bi okačili iznad vrata kao znak zaštite i mira.
Kupanje u reci ili potoku tog jutra bilo je takođe deo običaja. Ljudi su verovali da voda na ovaj dan ima posebnu moć čišćenja i da će onaj ko se u njoj okupa sprati sa sebe sve loše i započeti novi ciklus osvežen i duhovno čist.
Zabrane i verovanja
- Pored običaja, postojao je i niz zabrana. Na dan posle Jovanjdana nije se smelo svađati niti izgovarati teške reči, jer se verovalo da će se nesloga nastaniti u kući i teško otići tokom godine. Takođe, savetovalo se da se ne pozajmljuje ništa iz domaćinstva tog dana – ni hleb, ni so – jer bi to moglo odneti sreću iz kuće.
U nekim mestima ljudi su izbegavali i teške fizičke poslove, osim ako su vezani za zemlju i plodnost. Smatralo se da bi rad u bašti ili na polju doneo bogatu letinu, dok bi svaki drugi posao mogao doneti suprotan efekat.
Duhovni značaj dana
Dan posle Jovanjdana ima i dublju simboliku. Smatra se vremenom introspekcije, kada čovek treba da pogleda u sebe, da oprosti drugima i sebi, i da sa mirom u srcu krene dalje. Oni koji se u ovo vreme posvete tišini i molitvi, prema narodnom verovanju, otvaraju put ka duhovnom rastu i harmoniji.
- Danas, iako su mnogi običaji zaboravljeni, sve više ljudi se vraća prirodi i tradiciji, tražeći u njima odgovore na nemir koji nosi savremeni život. Jer u miru i zahvalnosti krije se snaga da se savladaju izazovi i privuku sreća i ljubav.
