U Pravoslavnom kalendaru, najopasnije je da se u kući radi na crveno slovo, koje uvijek pada na nedjelju. U davna vremena jako se lijepo znalo da domaćice ne rade, a tada se veš prao na ruke. Međutim, danas imamo svi veš mašinu, pa se nameće pitanje da li se trebaa paliti na crveno slovo ili ne?
Da li je greh uključiti veš mašinu na crveno slovo? – Razumevanje crkvenih praznika i njihovih pravila
Pitanje o tome da li je dozvoljeno obavljati svakodnevne kućne poslove, poput pranja veša, na crveni praznik, već dugi niz godina izaziva dileme među vernicima. Mnogi se pitaju da li će ovakvo ponašanje izazvati „gnev sveca“ i da li je to u skladu sa crkvenim pravilima. Ovu temu razjasnio je sveštenik Stevan Stefanović, koji se, suočen sa sličnim pitanjima od strane vernika, odlučio da pruži objašnjenje i ukaže na suštinsku poruku hrišćanskih praznika.
Razumevanje crkvenih praznika
Praznici u hrišćanskoj tradiciji imaju duboko duhovno značenje, a obeležavanje određenih dana kao svetih i prazničnih ima za cilj da vernici posvete vreme odmoru, molitvi i duhovnom životu. Prema Četvrtoj Božjoj zapovesti, koja nalaže odmor na sedmi dan, vernicima se savetuje da na praznike obustave svakodnevne obaveze i posvete se, pre svega, duhovnim vrednostima.
Otac Stevan objašnjava da je sedmi dan u Božijem planu stvoren kao dan odmora i sabranosti. Dok je šest dana posvećeno stvaranju, sedmi je dan, po Božjoj volji, označen kao dan mira i posvećenja. Prema ovoj tradiciji, nedelja se slavi kao dan Vaskrsenja, dan svetlosti i novog početka, te je veoma važno posvetiti ga bogosluženju, liturgiji i molitvi.
Odakle potiču zabrane rada na praznike?
Zabrane rada na crveno slovo, koje uključuju i običaje poput toga da se ne obavljaju kućni poslovi, potiču od državnih propisa iz Vizantije. Ove zabrane su uvedene kako bi se osigurao prisustvo vernika na liturgijama i svetim obredima, jer su zakoni tog vremena zabranjivali bilo kakav rad, osim nužnih poljoprivrednih poslova. Tokom vremena, ova pravila su se sve više poistovećivala sa crkvenim učenjima i postala deo narodnog verovanja.
Međutim, sveštenik Stefanović podseća da ove zabrane nisu nužno deo crkvenih zakona, već su često preuveličane kroz narodne običaje, koji ponekad zanemaruju suštinsku poruku crkvenih praznika. On upozorava da danas mnogi praznici često postanu dani kada ljudi, umesto da se posvete molitvi i liturgiji, preferiraju da ispunjavaju apstraktne norme koje nisu u duhu pravog hrišćanskog praznovanja.
Da li je greh prati veš na praznik?
Otac Stevan naglašava da nije greh obavljati svakodnevne poslove poput pranja veša, čak ni na crveno slovo, sve dok nam vera ostaje na prvom mestu. Kako kaže, veš mašina sama obavlja posao i vernik, u tom procesu, ne ometa svoju duhovnu obavezu prema prazniku. Greh je, međutim, ako dan provedemo zanemarujući duhovnu praksu – ako na taj dan ne prisustvujemo liturgiji, ne molimo se, ili ne činimo ništa što bi nas približilo Božijoj volji.
„Pravi smisao praznika je u tome da se posvetimo molitvi, prisustvu na liturgiji i pričešću“, ističe otac Stevan. Svi drugi poslovi, poput pranja veša ili čišćenja, postaju nevažni ako su ispred njih duhovne vrednosti koje bi trebalo da budu u središtu svakog vernika. Na kraju, sveštenik zaključuje da nije potrebno paničiti zbog toga što možda obavljamo neke kućne poslove na praznik, jer prava suština praznika nije u fizičkom miru, već u duhovnom uzdizanju.
Zaključak: Suština praznika je u duhovnoj posvećenosti
Dakle, odgovor na pitanje da li je greh uključiti mašinu za veš na crveno slovo je jasan – nije greh. Verovatnoća da ćete izazvati „gnev sveca“ time što ćete oprati veš na praznik je, kako naglašava sveštenik Stevan, u velikoj meri nerealna. Ono što je zaista važno jeste da se na praznike ne zaboravi na duhovnu suštinu – da se okrenemo molitvi, liturgiji i pričešću, te da praznični dani budu prilika za spiritualni rast, a ne samo za fizički odmor.
Praznici su poziv na duhovno usmerenje i obnavljanje vere, a ne na podložnost spoljnim normama. Ako usmerimo svoje misli na Božiju volju, tada će i naša svakodnevna ponašanja, uključujući obavljanje kućnih poslova, biti u skladu sa tim višim ciljem. Praznik je prilika da budemo bliski Bogu, a sve ostalo dolazi posle toga.
