U pravoslavnom hrišćanstvu, Vaskrs je najvažniji praznik u godini, jer označava pobednu borbu Hrista nad smrću i početak večnog života. On se slavi na prvu nedelju posle punog meseca koji nastupi nakon prolećne ravnodnevice. Zato datum Vaskrsa svake godine pada na različite dane, ali obično se slavi između 7. aprila i 8. maja.
Vaskršnji post ove godine počinje 18. marta, a završava se na Vaskrs, 5. maja. Ovaj post se smatra jednim od najstrožih u pravoslavnoj crkvi, s obzirom na stroga pravila koja prate ovaj period. Za mnoge vernike, početak posta donosi obavezno pridržavanje tih pravila, ali postavlja se pitanje – šta se dešava kada neko odluči da post nije za njega ili ga nije u potpunosti ispoštovao? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je detaljnije razumeti duhovni značaj posta i njegovu ulogu u životu vernika.
Post kao duhovni trening
Post je mnogo više od fizičkog odricanja od hrane – on je pre svega duhovni trening. Andrea Kereš, veroučiteljka, objašnjava da pričešće nije nešto što se može „zaraditi“ svojim trudom, već je to dar od Boga. Svi hrišćani koji žive u skladu sa liturgijskim životom, bilo da poste tokom perioda posta ili van njega, treba da se pričešćuju na svakoj Liturgiji, bez obzira na to koliko su dana proveli posteći. Iako je post važan, veroučiteljka ističe da fokus treba biti na duhovnoj pripremi, a ne samo na broju dana provedenih u postu.
Prema njenim rečima, čak i ako bi vernici postili svih 40 dana na vodi i hlebu, oni ne bi „zaradili“ pričešće jer pristupaju nedostojni. Pričešće je Božija milost, koja se ne može zaslužiti našim trudom, već je to Božji poziv vernicima da priđu sa strahom, verom i ljubavlju. Najvažniji je stav srca pri pričešću. Čovek se ne pričešćuje iz svojih zasluga, već upravo iz Božje milosti. Post je prilika da vernici svakodnevno nastoje da rade na sebi, iako je to samo “trenutni” trud.
Da li je grešno ne postiti?
Postavlja se i pitanje da li je grešno ne postiti, iako mnogi vernici pridaju veliki značaj njegovoj obaveznosti. Otac Gojko Perović objašnjava da je post ključan za oslobađanje od greha. Prema njegovim rečima, ljudska vezanost za stvari kao što su hrana, odmor i relaksacija može da postane idolopoklonstvo, što dovodi do grešnog života. Post je način da se oslobodimo od greha. Otac Perović naglašava da post nije samo apstinencija od hrane, već je to trening za dušu.
Čovek koji ne trudi da se oslobodi greha kroz post ne pomaže sebi, jer post pomaže duši da se oslobodi od strasti i da bude hrabra u Gospodu. Post, dakle, nije samo koristan za fizičko zdravlje, već ima mnogo širi duhovni značaj. Iako nije u pitanju samo fizička apstinencija, post nas priprema da budemo spremni za Gospodnji dolazak. Ukoliko se vernici ne trude na tome, postoji rizik da ne budu spremni kada Gospod dođe. Oslobađanje od greha mora biti svakodnevni proces, koji se ostvaruje kroz post.
Zaključak
Vaskršnji post je značajan period u životu svakog vernika, jer pruža priliku za čišćenje tela i duše i pripremu za najvažniji hrišćanski praznik – Vaskrs. Ovaj post, koji traje 48 dana, nosi duboko duhovno značenje, koje nadmašuje samu fizičku apstinenciju. Iako se vernici često fokusiraju na broj dana kada treba postiti, najvažniji aspekt posta je duhovna priprema i rad na oslobađanju od greha.
Kako Andrea Kereš i Otac Gojko Perović naglašavaju, najvažniji je trud koji vernici ulažu u postu, bez obzira na to koliko dana su postili. Post i pričešće se ne zaslužuju našim naporima, već su to darovi od Boga. Kroz post, vernici se usmeravaju ka oslobađanju od greha, a sam post im pomaže da postanu bliži Bogu. Na kraju, post nije samo fizičko odricanje, već i duhovni trening, koji pomaže svakom verniku da bude spreman za dolazak Gospoda.
