ČUVENI PSIHIJATAR OTKRIO BEZ ČEGA NEMA SREĆE: U životu možete da izgubite sve, osim jedne stvari

Tekst obrađuje dva važna aspekta – mentalno zdravlje i tehniku učenja, nudeći korisne savjete i perspektive za oboje.

Mentalno zdravlje i logoterapija Viktora Frankla

Porast anksioznosti i depresije, posebno među mladima, naglašava važnost pronalaska smisla života kao temelja mentalnog blagostanja. Franklova logoterapija pruža praktičan okvir za nošenje s izazovima:

1. Pronalaženje smisla u patnji: Čak i u najtežim okolnostima, svrha može biti otkrivena, što vodi većoj unutrašnjoj snazi.
2. Sloboda izbora: Bez obzira na situaciju, naš stav prema izazovima oblikuje naš život.
3. Potraga za svrhom: Smisao se može pronaći u svakodnevnim aktivnostima, odnosima i malim radostima.
4. Pozitivan pogled na stvarnost: Način na koji interpretiramo događaje može značajno utjecati na naše emocionalno stanje.
5. Njegovanje odnosa: Ljubav i bliski odnosi donose duboko ispunjenje.

Frankl nas podsjeća da čak i u najtežim vremenima možemo pronaći svrhu koja nas vodi ka otpornijem i smislenijem životu.

Tehnike učenja i roditeljska podrška

U kontekstu akademskih izazova, Maria Benin naglašava ključne strategije za poboljšanje koncentracije i uspješnosti učenika:

1. Rutina i dosljednost: Redovno posvećivanje kraćem, ali fokusiranom vremenu za učenje donosi bolje rezultate nego neredovito i dugotrajno učenje.
2. Postavljanje prioriteta: Počnite s težim predmetima kako biste energiju iskoristili na produktivan način.
3. Repeticija i zapisivanje: Pisanje bilješki i verbaliziranje sadržaja poboljšavaju razumijevanje i pamćenje.
4. Roditeljska uključenost: Aktivno sudjelovanje roditelja, uz jasno postavljanje granica i poticanje samostalnosti, ključno je za uspjeh.
5. Primjer roditelja: Djeca uče iz ponašanja roditelja, pa ljubav prema knjigama i učenju dolazi iz kuće koja njeguje te vrijednosti.

Ovaj holistički pristup pomaže ne samo djeci već i odraslima da učinkovitije upravljaju obvezama i pronađu smisao u svakodnevnom životu.

Česnica – Simbol Božića i Zajedništva

Česnica je jedan od glavnih simbola Božića u pravoslavnoj tradiciji, a priprema ovog obrednog hleba nosi duboku simboliku i povezanost sa porodicom i običajima. Svaka domaćica mesi česnicu sa posebnom pažnjom i ljubavlju, dok različiti krajevi i tradicije dodaju svoje specifičnosti ovom običaju.

Kada se mesi česnica?

Prema etnologu Saši Srećkoviću, muzejskom savetniku iz Etnografskog muzeja, česnica može da se mesi:

• Na Badnje veče (6. januar), što je običaj karakterističan za pojedine krajeve na jugu Srbije.
• U rano Božićno jutro, koristeći “nenačetu” vodu, odnosno vodu uzetu direktno s izvora.

Česnica se lomi za porodičnim stolom, bilo na Badnje veče, bilo tokom Božićnog ručka, simbolizujući zajedništvo i deljenje među ukućanima.

Kako se mesi česnica?

Recepti za česnicu variraju, ali ono što ih sve povezuje jeste izostanak kvasca, čime se čuva jednostavnost i simbolika hleba. U nekim delovima Vojvodine, pod uticajem srednjoevropske tradicije, česnica je čak i slatka.

Klasičan recept za česnicu:

• 600 g brašna
• Pola praška za pecivo
• 1/4 kašičice sode bikarbone
• 2–3 kašike ulja
• So po ukusu

Sve sastojke treba dobro sjediniti, formirati okrugli hleb i ispeći ga, dok se unutar česnice obavezno stavlja novčić.

Simbolika česnice

• Naziv: Reč “česnica” dolazi od reči “čest” ili “deo”, što simbolizuje jednak udeo svih ukućana u ovom obrednom hlebu.
• Novčić: Ukućanin koji pronađe novčić u svom delu česnice smatra se srećnikom i veruje se da će ga pratiti blagostanje i uspeh tokom cele naredne godine.
• Legenda: Prema predanju, Marija je podelila hleb mudracima sa Istoka koji su došli da se poklone Hristu, što ukazuje na simboliku darivanja i zajedništva.

Zaključak

• Česnica nije samo obredni hleb već simbol zajedništva, solidarnosti i nade za blagostanje u novoj godini. Njen miris i ukus okupljaju porodicu oko stola, podsećajući nas na značaj deljenja i ljubavi tokom praznika.