Ceca Ražnatović, pravim imenom Svetlana Ražnatović, je jedna od najpoznatijih i najvoljenijih pjevačica na Balkanu. Rođena je 14. juna 1973. godine u Prokuplju, a njena karijera trajala je više od tri decenije. Ceca je postala ikona zabavne muzike, sa impresivnom karijerom koja je obuhvatila brojne hitove, brojne albume, nastupe i koncerte širom bivše Jugoslavije i šire.
Svetlana Ceca Ražnatović: Teški dani iza rešetaka i borba za porodicu
Svetlana Ceca Ražnatović, jedna od najvećih muzičkih zvezda na Balkanu, suočila se sa periodom života koji joj je doneo mnogo bola i patnje. Pre dve decenije, tokom akcije “Sablja” 2003. godine, poznata pevačica bila je uhapšena i provela je skoro četiri meseca u pritvoru. Iako retko priča o ovom periodu, priznaje da su traume koje je tada doživela ostavile dubok trag.
Život u pritvoru
Nakon hapšenja, Ceca je bila zatvorena u Centralnom zatvoru u Beogradu. Ono što joj je bilo najvažnije jeste da njena deca, Anastasija i Veljko, ne saznaju pravu istinu o njenom odsustvu.
- “Moji roditelji su uspeli da ih sačuvaju od laži koje su kružile. Verovali su da sam tih 121 dan bila na turneji u Americi,” priseća se Ceca.
- Smeštena u samicu, u nehumanim uslovima, provela je prvih 30 dana bez kontakta sa porodicom, advokatima, pa čak i sunčevom svetlošću. Društvo su joj pravile jedino bubašvabe u prostoriji koja je imala tek osnovni nameštaj: krevet, stočić i klupicu. Na zidovima ćelije naišla je na ispisane stihove iz svojih pesama, što je opisala kao ironiju. Kasnije je dobila cimerku, s kojom je mogla da razgovara i podele bol.
Poseta i neočekivan zahtev
Petnaest godina nakon tih događaja, Ceca je prvi put otkrila jedan zanimljiv detalj iz pritvora. U to vreme, ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić obišao je zatvor i nju lično upitao da li može nešto da učini za nju.
- “Rekla sam mu: ‘Da, treba mi pinceta za obrve, ne daju mi.’ Rasim je bio u šoku zbog mog skromnog zahteva,” ispričala je pevačica, dodajući da za ministra ima samo reči hvale jer je prema njoj pokazao ljudskost i poštovanje.
Prvi dani iza rešetaka
Ceca je otkrila da je prvih pet dana provela u prostorijama MUP-a na “29. novembru”, što je za nju bio veliki šok.
- “Već tada sam smšala 5-6 kilograma. Najteže mi je bilo što sam odvojena od dece i što nisam mogla ni da zamislim kroz šta moja porodica prolazi.”
S vremenom, kada joj je dozvoljeno da čita novine, shvatila je da su mediji u početku negativno pisali o njoj, ali je srećom izbegla dodatni stres jer te napise nije odmah čitala. “Mediji su me satanizovali,” istakla je tada.
Najteži trenuci
Ceca je priznala da su godine 2000. i 2003. bile dve najteže u njenom životu. Prva zbog tragične smrti supruga, a druga zbog pritvora. Njeno hapšenje bilo je veliko iznenađenje:
- “Rekli su mi da moram u policijsku stanicu na pola sata zbog trofejnog oružja mog pokojnog supruga. A zatim se četiri meseca nisam vratila kući.”
Posebno je naglasila da nije imala nikakve privilegije u zatvoru:
- Četiri meseca provela sam u ćeliji dva sa dva metra, gde su temperature bile niske i kosti su mi se smrzle. Prvih mesec dana u samici, bez kontakta sa svetom, bio je najteži period.
Štrajk glađu i bol zbog porodice
Najveći bol osetila je kada je saznala da je i njena sestra Lidija uhapšena.
- “Kada sam čula da Lidiju i mene deli samo jedan zid, počela sam da štrajkujem glađu. To je bio moj protest protiv nepravde prema mojoj porodici.”
Štrajk glađu trajao je 10 dana, ali, kako kaže, nije bio motivisan željom da izdejstvuje nešto za sebe, već je bio izraz tuge zbog hapšenja sestre.
Najteži dan: Anastasijin rođendan
Od svih dana provedenih u zatvoru, Anastasijin rođendan ostao joj je najtežji. Tog dana, njena ćerka je slavila peti rođendan bez majke, oca i tetke.
- “Niko ne može da zamisli koliki je to bol za majku. Tog dana obećala sam sebi da neću plakati, iako je svaka sekunda bila nepodnošljiva.”
Zaključak
Ceca Ražnatović je tokom pritvora prošla kroz najteže trenutke svog života, suočavši se sa izolacijom, hladnoćom i tugom zbog odvojenosti od porodice. Ipak, uspela je da izdrži zahvaljujući svojoj unutrašnjoj snazi i ljubavi prema deci. Danas, ona gleda na taj period kao na ružnu prošlost, koju želi da ostavi iza sebe, dok je sećanja na porodicu i najbliže ostaju njeno najveće utočište.
