U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednoj djevojci, a koja je inače iz Rusije. Naime, njoj se desila jedna stvar, koja se dešava jednom u milion godina…
Ana iz Rusije je dugo verovala da je njen život savršen. Verovala je da je brak sa Aleksejem stabilan, a njihova budućnost sigurna i ispunjena ljubavlju. Međutim, u trenutku kada je otkrila šokantnu istinu o svom mužu, sve se srušilo. Njen svet, koji je do tada bio izgrađen na poverenju i verovanju u srećnu budućnost, postao je noćna mora. Ona je, na neki način, bila žrtva naivnosti i obmane, dok je polako shvatala da joj životni partner nije bio onaj za koga ga je smatrala.
Njihov brak, sve do trenutka kada je Ana odlučila da istraži muževe prošle godine, delovao je savršeno. Oni su delovali kao idealan par. Zajedno su uređivali dom, brinuli se o sitnim stvarima i snovali planove o budućnosti. Ana je maštala o porodičnoj idili i sreći koja je trebalo da nastane iz tih planova. Svi su verovali da imaju sve što je potrebno za srećan život, međutim, istina nije bila takva.
Jednog dana, dok je Ana čistila prašinu u muževoj kancelariji, susrela je nešto neobično u njegovom ponašanju. Njegov hladan pogled i izbegavanje njenog prisustva postali su očigledni, a sve to je počelo da budi sumnje. Iako je pokušavala da ignoriše osećaj nesigurnosti, Ana je primetila razliku u njegovom ponašanju. Izbegavao ju je, a kancelarija je postala nedostupna, jer je govorio da postoje “tajni materijali” koje ona ne bi smela da vidi. To je bilo prvi signal za nju da nešto nije u redu.
U trenutku slabosti, Ana je rešila da istraži. Otvorila je komodu u kojoj je našla ključ kancelarije, a zatim je ušla. Miris ruža koji je obuhvatio prostoriju bio je prvi znak da nešto nije kako treba. Aleksej, poznat po tome što nije voleo cveće, nikada ne bi donio ruže u kancelariju, pa je taj miris izazvao njenu sumnju. U tom trenutku, otkrila je mračnu stranu svog muža.
Na stolu je bila sveska koja je bila preplavljena zapisima. Iako je pokušavala da je ignoriše, njene ruke nisu mogle da se zaustave. Početni zapisi delovali su obični – planovi o poslu, dnevni zadaci – ali ubrzo su počeli da postaju jezivi. Jedan od zapisa je glasio: „Danas sam postao Aleksej Neverov. Potpuna transformacija.“ U tom trenutku, Ana je shvatila da njen muž nije samo manipulator, već neko mnogo strašniji.
U njenoj glavi su se stvarali sumorni obrasci. Zapis iz dnevnika koji je govorio o jezeru, ružama i njenom “nepodnošljivom” glasu, naterao je Anu da shvati da je ona bila samo “dodatni element” u njegovim planovima. “Ana je slatka, ali njen glas je čisto mučenje” – te reči su bile ključne i osudile su je. Šok koji je doživela bio je toliko jak da je odlučila da pobegne.
Ana je napustila kuću, bez objašnjenja, noseći samo najnužnije stvari. Tek tada je shvatila da njen muž, kojeg je verovala da voli, zapravo nije imao nijednu emociju prema njoj – on je planirao nešto mnogo strašnije.
Pomoć je pronašla u Igoru, bivšem programeru sa sumnjivim vezama, koji joj je pomogao da pronađe sigurno utočište. Igor je bio njen oslonac, govoreći joj da mora da se sakrije, jer je Aleksej, zapravo Dmitri, bio opasan i da je mogao već da sazna gde se nalazi. Strah je postao njen svakodnevni pratilac, dok je čekala nove dokumente i identifikaciju.
Ana je promenila izgled, ime i ponašanje. Postala je Eva, osoba koja je verovala da može da krene ispočetka, ali prošlost nije prestajala da je goni. Zbog toga je pobegla u mali primorski grad, gde je radila u kafiću, osećajući se sigurno. Međutim, sve se promenilo kada je pročitala vest o telu koje je pronađeno u zalivu. Iako nije bilo fotografija, Ana je imala osećaj da je to bio Dmitri.
Telo je bilo umotano u ruže, što je bila njegova specifična simbolika. Ana je tada shvatila da je on zaista mrtav. Međutim, nije bilo olakšanja. Strah nije nestao; umesto toga, postavljala je pitanja – je li ovo stvarno kraj ili samo početak još jedne igre koju je Dmitri igrao? Igor joj je potom potvrdio njene sumnje: Dmitri je pobegao iz duševne bolnice i stvorio novu, strašniju ličnost.
Konačno, Ana je postala Eva, ali strah je i dalje bio prisutan. Njena borba za slobodom nije prestajala, jer je svaki dan bio podsećanje na to koliko je teško osloboditi se od prošlosti. Strah je ostao njena senka, a pitanje koje je postavljala svakog dana bilo je: „Da li ću ikada biti potpuno slobodna?“
