U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednoj jkako zanimljivoj priči, a koja nam dolazi iz Bosne i Hercegovine. Naime, njena emotivna priča, uzburkala je kompletne društvene mreže na cijelom Balkanu…
Ljubavne priče često nastaju na neobičan način, a neke od njih potvrđuju da sudbina zaista zna da iznenadi. Upravo je tako bilo sa Erolom i Jasminkom – dvoje ljudi čiji su se životi ukrstili u tuđoj zemlji, daleko od domovine, u trenucima kada su najmanje očekivali da će ponovo pronaći sreću.
Erol Beba, porijeklom iz Makedonije, ali turskog porekla, svoju životnu epopeju započeo je daleke 1992. godine. U jeku tadašnjih ratnih zbivanja na Balkanu, odlučuje da se uputi ka Švedskoj, tražeći spas i novi početak. Put je bio naporan – čak pet dana autobusom, bez sigurnih dokumenata, zajedno sa tadašnjom suprugom i detetom. Po dolasku su se najpre smestili u izbeglički kamp, da bi kasnije nastavili život u Stokholmu, gde su proveli narednih pet godina.
Tokom tog perioda, porodica se proširila za još jednog člana, ali njihov brak nije izdržao izazove života u izgnanstvu. Nakon razvoda, Erol je izdejstvovao starateljstvo nad oboje dece, što je u njegovoj zajednici bilo neuobičajeno i gotovo nezamislivo. Danas, kad su deca odrasla, kaže da su upravo oni njegova snaga i da bez njih ne bi mogao zamisliti život. U međuvremenu je radio administrativne poslove i uspeo da savlada čak sedam jezika, pokazujući zavidnu volju za učenjem i prilagođavanjem. Iako je dugo bio sam, nikada nije gubio nadu da će ponovo pronaći sreću.
Na drugom kraju životne borbe bila je Jasminka Mujkanović, žena iz Bosne, koja je takođe utočište pronašla u Švedskoj. Udovica, majka dve ćerke, ostala je bez supruga koji je tragično nastradao na poslu u 35. godini. Nakon te tragedije, sve svoje snage usmerila je na decu, pokušavajući da im obezbedi stabilan život. Preselili su se u veći grad, nadajući se novim prilikama i lakšem prihvatanju stvarnosti.
Iako dugo nije imala partnera, njene ćerke, posebno mlađa, smatrale su da je vreme da njihova majka ponovo pruži šansu ljubavi. Uz njihovu pomoć, Jasminka je zakoračila u digitalni svet – skeptično, s mnogo nepoverenja, ali sa dozom radoznalosti. Na Fejsbuku je otvorila profil pod nadimkom „Hanuma“, dok se Erol predstavio kao „Aga“. Prve poruke, u ime mame, zapravo je poslala ćerka, a razgovor se nastavio spontano i iskreno.
Godinu dana su se dopisivali, bez velikih otkrivanja o prošlosti, ali sa dubokim razumevanjem. Njihov virtuelni kontakt pretvorio se u nešto mnogo značajnije. Prvi susret dogodio se u Malmeu, gde je Jasminka stigla sa mlađom ćerkom. Taj trenutak bio je prekretnica – realnost je potvrdila ono što su osećali tokom dopisivanja.
Jasminka je i tada nosila težinu prošlosti – bila je na terapiji zbog depresije izazvane smrću muža. Erol je nije ostavio samu, već joj je pružio ruku podrške i pokazao da je spreman da se suoči sa njenim emotivnim ranama. Iako su oboje imali svoju decu, njihova međusobna povezanost rasla je iz dana u dan.
Njihov odnos nije tekao bez prepreka, ali je bio izgrađen na strpljenju, podršci i dubokom razumevanju. Erol je u Jasminki prepoznao ženu koja je mnogo pretrpela, ali nije odustajala. Trudio se da je oslobodi tereta tuge, dok je ona, prvi put posle dugo vremena, počela da veruje da može biti srećna.
Ljubav između Erola i Jasminke rodila se uprkos svemu – godinama samoće, životnim tragedijama, razdvojenosti, bolu i gubitku. Njihova priča je dokaz da se dve polomljene duše mogu sastaviti u jednu celinu kada postoji iskrena želja da se zajednički korača kroz život.
Danas, njihova veza je snažna i stabilna. Iza njih su mnoge prepreke, ali ispred – nova poglavlja ispisana toplinom, smehom i međusobnim osloncem. Njihova priča podseća da prava ljubav ne poznaje granice, godine, ni prošlost – ona dolazi onda kada joj otvorimo srce, bez obzira na to koliko smo puta bili povređeni.
U svetu prepunom brzih poznanstava i površnih odnosa, priča o Erolu i Jasminki osvetljava mogućnost iskonske povezanosti, zasnovane na iskrenosti, saosećanju i hrabrosti da se voli iznova.
