U današnjem ćlaku donosimo kako vlasnik jednog kafića u Tunisu prepoznaje balkance,ne propstite…
- Balkanski narodi često su izvor fascinacije u inostranstvu, bilo zbog temperamenta, stava ili specifičnih kulturnih osobina. U jednoj zanimljivoj priči iz Tunisa, vlasnik lokalnog kafića, čovek po imenu Naufel, pokazao je da se iza svakodnevnih susreta može kriti pravo antropološko zapažanje – posebno kada su u pitanju gosti iz bivše Jugoslavije.
Naufel, koji već godinama vodi kafić u turističkom delu Tunisa, susretao se sa ljudima iz svih krajeva sveta. Ipak, kako sam priznaje, Balkanci su mu posebno dragi. Razvijajući osećaj za nijanse, naučio je da razlikuje ne samo evropske turiste od ostalih, već i da – verovali ili ne – gotovo bez greške proceni da li neko dolazi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili Slovenije.
- “Srpkinje imaju posebne oči, tamnije tenove i hod pun samopouzdanja,” kaže Naufel kroz osmeh. “Nisu agresivne, ali znaš da znaju šta hoće. To se vidi po načinu na koji naručuju kafu, kako gestikuliraju, kako se obraćaju osoblju.” Dodaje da je u razgovorima s njima primetio otvorenost, ali i izraženu emocionalnu dubinu.
- Hrvate, s druge strane, opisuje kao “visoke, svetlopute ljude, često sa sitnim pegama, vrlo sportski nastrojene.” Ističe da su često tihi, ali precizni – “kao da sve imaju isplanirano unapred.” Po njegovom mišljenju, rukomet, plivanje i sport generalno su njihova jača strana.
Kad su u pitanju Bosanci, Naufel ne krije simpatije. “Njih prepoznaš čim stignu – prvi su za stolom, poručuju obilno i stalno se šale.” Ističe da im je hrana važna i da, dok jedu, zrače srećom. “Kao da je ručak za njih praznik, ne samo obrok.” I dodaje uz osmeh: “Najviše gestikuliraju i uvek imaju neku šalu.”
- Slovence, kaže, prepoznaje po tome što su diskretniji, fizički niži u proseku, ali vrlo otporni i snažne građe. Oni su, po njegovim rečima, često pomalo rezervisani, ali uvek izuzetno kulturni.
Što se tiče drugih nacija, Rusi su mu prepoznatljivi po ozbiljnosti i stavu koji ostavlja utisak distance, dok Zapadnoevropljani deluju opuštenije, ali manje emocionalno angažovano u komunikaciji. Takođe je pomenuo da Bugare često doživljava slično kao Turke, verovatno zbog sličnih porodičnih vrednosti i mentaliteta koji mu je blizak kao Mediterancu.
- Ono što ovu priču čini posebnom nije samo sposobnost jednog čoveka da „pogodi“ odakle je neko – već način na koji o ljudima razmišlja sa toplinom, znatiželjom i bez predrasuda. Naufel ističe da Balkance vidi kao “strastvene, glasne, ali dobronamerne i otvorene” ljude. I upravo zato, kaže, uvek mu je drago kada ih ugosti.
- Iako se njegove opservacije oslanjaju na stereotipe, one su izrečene s dozom poštovanja i sa željom da razume ljude. “Svi nosimo neku sliku o sebi, ali nekad je zanimljivo čuti kako nas drugi vide – to otvori drugačiju perspektivu.”
Na kraju, ova priča iz Tunisa je nežan podsetnik da kultura, gestovi, čak i način poručivanja kafe, mogu otkriti više o nama nego što mislimo. A još važnije – pokazuje da nas svet, i pored svih razlika, i dalje vidi kao posebne, jedinstvene i lako prepoznatljive.
