Bila je vanserijska glumica, a umrila kao beskućnik: Jedananaest godina nije izašla iz hotelske sobe, a ovo je razlog

U današnjem ćlanku Vam donosimo priču o vanvremenskoj glumici,divi , koja je na kraju zivota se borila sa siromaštvom,bolešću,brigom. Saznajte više……

• Nekadašnja diva jugoslovenskog filma, Gizela Vuković, svoj život je završila na način koji niko nije mogao da predvidi. Glumica koja je osvajala publiku harizmom i talentom preminula je 2015. godine u 89. godini, zaboravljena od svih, u sobi samačkog hotela u Beogradu.

Dobitnica prestižne “Zlatne arene” iz Pule, Gizela je nekada živela u centru Beograda, ali su je finansijski problemi i nesrećne okolnosti tokom devedesetih godina dovele do gubitka doma. “Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Ne znam koga nisam pitala za pomoć. Međutim, svi su me zaboravili,” rekla je u jednom od svojih poslednjih intervjua, pokazujući koliko ju je zabolelo odsustvo podrške u najtežim trenucima.

• Poslednjih jedanaest godina života provela je zatvorena u maloj, mračnoj sobi samačkog hotela, boreći se sa siromaštvom i brigom za ćerku Milicu i unuka Branka. Iako teško pokretna i bolesna, nije želela da ih napusti. Socijalni radnici su joj nudili da ode u starački dom, ali ona je to odbila. “Kako da se razdvojim od njih dvoje? Oni su mi sve što imam,” govorila je sa suzama u očima.

• Gizela se do poslednjeg dana nadala da će pronaći makar skroman krov nad glavom za svoju porodicu. “Samo da mi je da vidim neki svoj dom pa neka sutra umrem,” tiho je rekla. Njena snaga i ljubav prema najbližima bile su ono što ju je održavalo, iako su je godine teškog života slomile.

Ljudi koji su je poznavali sećaju je kao ženu izuzetnog talenta, ali i velikog srca. Njena karijera bila je zvezdana – igrala je u brojnim filmovima i predstavama koje su obeležile jugoslovensku kinematografiju. Ipak, u starosti, umesto slave i zahvalnosti, dočekali su je siromaštvo i zaborav.

Gizela Vuković je otišla tiho, ali trag koji je ostavila u umetnosti ne može da izbledi. Njena priča je opomena koliko su život i slava prolazni, i koliko je važno da se setimo onih koji su nas nekada inspirisali i učinili bogatijima za bezbroj emocija.

• Iako je u mladosti živela u luksuzu i bila okružena ljudima koji su je slavili, poslednje godine bile su surovo drugačije. „Nekada sam bila kraljica ekrana, a danas sam samo broj u ovoj sobi,” govorila je prijateljima koji su je povremeno obilazili. Njena rečenica najbolje opisuje sudbinu mnogih umetnika koje vreme i društvo zaborave čim se svetla reflektora ugase.

• Ljudi koji su je poznavali sećaju je kao ženu izuzetnog talenta, ali i velikog srca. Njena karijera bila je zvezdana – igrala je u brojnim filmovima i predstava koje su obeležile jugoslovensku kinematografiju. Ipak, u starosti, umesto slave i zahvalnosti, dočekali su je siromaštvo i zaborav.

Gizela Vuković je otišla tiho, ali trag koji je ostavila u umetnosti ne može da izbledi. Njena priča je opomena koliko su život i slava prolazni, i koliko je važno da se setimo onih koji su nas nekada inspirisali i učinili bogatijima za bezbroj emocija.