U nastavku našeg današnjega članka, donosimo vam jedan retro članak, a govorićemo o jednoj TV voditeljki. U njeno vrijeme, nisu postojale plastične operacije, nego su žene bile prirodno lijepe…
Ime Dušanke Kalanj zauvek je upisano u istoriju televizijskog novinarstva na ovim prostorima. Kao prva žena koja je vodila Dnevnik, postala je simbol profesionalizma, elegancije i nepogrešive dikcije, čime je otvorila vrata mnogim generacijama žena koje su usledile za njom. Njena pojava na ekranu bila je sinonim za dostojanstvo, kulturu i nenametljiv šarm, a nebrojeni gledaoci pamtili su je po izraženoj lepoti i govoru koji je postao uzor budućim spikerima.
Dušanka je rođena 1934. godine u slikovitom Šibeniku. Njeni koreni vuku iz Dalmatinske zagore, regije koja je poznata po snažnim karakterima i dubokoj privrženosti tradiciji. Detinjstvo je provela u rodnom gradu, gde je i otpočela svoje obrazovanje, uz stalnu podršku roditelja koji su joj usadili ljubav prema znanju i umetnosti. Ta porodična podrška kasnije je postala temelj njene posvećenosti karijeri i ličnom razvoju. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, što će se kasnije pokazati kao ključni faktor u njenom profesionalnom izrazu.
Beograd je u to vreme bio grad pun mogućnosti, ali i izazova. Dušanka se kroz njega kretala samouvereno – njena harizma, držanje i prefinjen izgled nisu mogli da prođu nezapaženo. Nije prošlo dugo pre nego što je njen potencijal prepoznao čuveni reditelj Radivoje Lola Đukić, koji ju je pozvao da se prijavi na audiciju za voditeljku. Iako je u tom trenutku bila još studentkinja, a samopouzdanje joj je poljuljala pomisao da joj govor nije savršen, ipak je prihvatila izazov. Taj hrabri korak bio je presudan – time je započela karijera koja će ostaviti neizbrisiv trag.
Uprkos tome što je izučavala engleski jezik s namerom da postane profesorka, brzo je uvidela da je njena prava strast – televizija. Prvi put se pojavila pred kamerama 1958. godine, čitajući vesti iz improvizovanog studija na Beogradskom sajmu, zajedno sa kolegom Mićom Orlovićem. Taj trenutak bio je prekretnica: Dušankina dikcija, način izgovora i izražajna komunikacija sa publikom odmah su postali njen zaštitni znak. Bila je svesna da novinarstvo nije puka reprodukcija činjenica, već veština koja zahteva ubedljivost, emociju i iskrenost.
Uvek je govorila da svaki njen pozdrav gledaoce – “dobro veče” i “poštovani gledaoci” – mora da bude autentičan i iz srca izgovoren. Verovala je da publika jasno oseća da li voditelj veruje u ono što govori, a upravo ta filozofija donela joj je poštovanje i poverenje. Posao je doživljavala kao poziv, a ne obavezu, i tome se predavala s punim žarom.
Jedan od najtežih dana u njenoj karijeri dogodio se tokom bombardovanja RTS-a 23. aprila 1999. godine. Tada je zgrada televizije pogođena, a mnogi njeni saradnici su tragično izgubili život. Dušanka je te večeri, sasvim slučajno, otišla kući ranije, što joj je verovatno spasilo život. Iako je bila fizički pošteđena, psihički je teško podnela gubitak kolega.
Nakon povlačenja iz aktivne karijere, nastavila je da doprinosi medijima na drugačiji način. Rado je delila svoje znanje s mladima, često komentarišući kako se današnji voditelji sve manje oslanjaju na pravilnu dikciju i izražajnost, što je za nju bilo ključno u ovom poslu. Bila je stroga, ali pravična kritičarka, koja je duboko verovala u visoke profesionalne standarde.
Dušankin privatan život bio je tih i zatvoren za javnost. Iako je bila predmet divljenja mnogih muškaraca i često nazivana jednom od najlepših žena Beograda, ljubav joj nije bila naklonjena. Nikada se nije udavala, a o njenim romantičnim vezama malo se zna. Njeno srce, činilo se, bilo je posvećeno samo poslu i kulturi.
Za svoj izuzetan doprinos jugoslovenskom novinarstvu, odlikovana je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem, što je bilo priznanje njenoj dugogodišnjoj predanosti i uticaju koji je ostavila na javnost.
Dušanka Kalanj preminula je 12. marta 2010. godine, posle duge borbe s bolešću. Iako više nije među živima, njeno ime ostaje sinonim za dostojanstvo, profesionalizam i vrhunski medijski standard. U sećanjima svih koji su je gledali, slušali i učili od nje, Dušanka će večno ostati legenda srpske i jugoslovenske televizije.
