Manastir Ostrog je jedan od najpoznatijih i najposećenijih pravoslavnih manastira na Balkanu. Nalazi se u Crnoj Gori, uklesan visoko u steni planine Ostroška Greda, između Nikšića i Podgorice. Manastir je duhovni centar i mesto hodočašća za ljude svih vera, poznat po svojim čudotvornim isceljenjima.
Mnogi putnici koji se zapute ka primorju odlučuju da naprave pauzu kako bi posetili manastir Ostrog. Ipak, dok se većina zadrži kratko, mali broj vernika odluči da tu i prenoći. Oni koji se upuste u ovu avanturu otkrivaju jedinstveno duhovno iskustvo, koje ostavlja neizbrisiv trag u njihovim srcima. Jedno takvo iskustvo podelila je i Beograđanka koja je nedavno posetila ovo sveto mesto.
Neočekivani poziv i početak putovanja
Poseta Ostrogu bila joj je dugogodišnja želja, ali su joj se neprestano isprečavale različite prepreke:
- nedostatak novca,
- loši vremenski uslovi,
- nedostatak slobodnog vremena.
Ipak, sve se promenilo jednog utorka, kada je stigao iznenadni poziv: „Hoćeš li u petak na Ostrog? Besplatno je, noćimo tamo.“ Prilika koju nije mogla da odbije! Bez dodatnog planiranja i briga oko finansija, konačno je krenula na put sa nadom u duhovnu obnovu.
Putovanje kroz noć i dolazak u svetilište
Noćno putovanje proteklo je brzo. Nakon osam godina, ponovo je ugledala obrise Ostroških planina, a kroz krošnje drveća nazirao se sveti manastir. Vozač i saputnici su komentarisali izazovne krivine i visinu, ali ona je osećala sigurnost i mir.
Po dolasku, prva stanica bio je Donji manastir, posvećen Presvetoj Trojici, a zatim je pešice nastavila ka Gornjem manastiru. Uspon nije bio lak – kamene stepenice, strmi put i planinska šuma činili su izazov za one koji nisu navikli na fizički napor. Ali svaki korak se isplatio kada je stigla do kapije svetilišta.
Noć pod svetim krovom
Manastirska porta bila je prepuna vernika – čak 300 ljudi tražilo je mesto za odmor. Strunjače i ćebad bile su razbacane svuda, ali hladnoća i umor nisu sprečili prisutne da čekaju blagoslov Svetog Vasilija. Dok su čekali u redu za celivanje moštiju, osećala je snažan umor i glavobolju, ali u trenutku kada se poklonila svetim moštima, bol je iznenada nestao. Shvatila je da to nije slučajnost, već snaga vere.
Nakon večernje molitve, monasi i dobrovoljci nesebično su delili:
- svetu vodu,
- osveštano ulje,
- mogućnost ispovesti.
Uprkos umoru, odlučila je da ostane budna i potraži svoj duhovni trenutak. Kada je konačno legla na strunjaču, brzo je zaspala, dok su se oko nje čuli tihi razgovori i šapat vernika.
Neočekivani susret i duhovna spoznaja
Usred noći probudila ju je iznenadna hladnoća. Otvorila je oči i ugledala monaha kako stoji iznad nje sa blagim osmehom. U neverici je pomislila da sanja, ali tada ju je upitao: „Pišeš li pesme?“ Bila je šokirana jer je to bila njena tajna strast, koju je delila samo sa najbližima. Na njegovu molbu, počela je da recituje stihove koje je pisala u trenucima duhovne potrage.
Monah ju je pažljivo slušao, a zatim se pomolio za nju. U tom trenutku, ikona Svetog Vasilija, smeštena u steni, činila se živom – iz nje je zračila toplina, svetlost i unutrašnji mir. Ponovo je zaspala, sada sigurna da nije slučajno došla u Ostrog.
Buđenje u duhovnom miru
Jutro ju je dočekalo sa osećajem zaštite i zahvalnosti. Hladnoća više nije bila prisutna – samo osećaj topline i snage. Kada je pogledala oko sebe, divila se prizoru planinske prirode:
- ljubičice koje su izbijale iz oštrih stena,
- ruže koje su rasle uprkos surovim uslovima,
- svetlost koja se probijala kroz guste krošnje.
Shvatila je da Ostrog nije samo mesto molitve, već i mesto čuda, gde vera i priroda deluju u savršenom skladu.
Zaključak
Poseta manastiru Ostrog nije samo običan put, već duhovno putovanje. Iako dolazak može biti izazovan, a noć pod vedrim nebom neizvesna, ovaj manastir pruža nešto mnogo vrednije – unutrašnji mir, duhovnu snagu i veru u čuda. Svako ko kroči u Ostrog nosi sa sobom deo tog svetog iskustva, koje ostaje u srcu zauvek.
