U nastavku našeg današnjega člaanka, govorićemo o babi Vangi. Naime, žena koja je bila slijepa od samoga početka svog života, jako je bila intuitivna, te je znala tačno šta će se desiti u budućnosti….
U svetu u kojem se svakodnevno susrećemo sa neizvesnošću, mnogi ljudi tragaju za smislom i odgovorima – bilo kroz nauku, religiju, filozofiju, ili mistična proročanstva. Jedna od najfascinantnijih ličnosti koja već decenijama izaziva pažnju javnosti jeste Baba Vanga, slepa proročica iz Bugarske, čija se predviđanja i danas analiziraju, posebno kada se svet suočava sa krizama. Njena vizija 2025. godine predstavlja posebnu temu interesa i rasprave, jer, prema tumačenjima, ova godina bi mogla doneti ozbiljne promene na globalnom nivou.
Rođena kao Vangelija Pandeva Gušterova, Baba Vanga je život posvetila onome što su mnogi smatrali darom proricanja budućnosti. Iako je izgubila vid još u detinjstvu, veruje se da je kroz to iskustvo dobila sposobnost da “vidi” ono što drugima ostaje skriveno. Njene izjave, zabeležene od strane sledbenika i posetilaca, često su bile obavijene simbolikom i dvosmislenošću, što je dodatno doprinelo njihovoj mitološkoj dimenziji. Njen ugled nadilazio je granice Balkana, pa se često pominje rame uz rame sa slavnim Nostradamusom, francuskim prorokom iz 16. veka.
Iako je preminula 1996. godine, Baba Vanga je ostala simbol neobjašnjivog. Svaki put kada svet zapadne u krizu – bilo da je reč o ratovima, pandemijama ili prirodnim katastrofama – njena predviđanja ponovo izlaze u prvi plan. Smatra se da je, između ostalog, predvidela terorističke napade iz 2001. godine, raspad Sovjetskog Saveza i čak krizu u Ukrajini. No, treba napomenuti da su njene izjave najčešće prenošene usmenim putem ili beležene naknadno, što ostavlja prostor za interpretaciju i sumnju u autentičnost.
- Za 2025. godinu, Vangina predviđanja – ili barem ona koja se njoj pripisuju – nagoveštavaju ozbiljne izazove. Neki veruju da bi baš tada svet mogao da uđe u fazu velikih previranja, kako političkih, tako i ekonomskih. Govori se o mogućim ratovima, širenju konflikata, pa čak i o upotrebi biološkog oružja. Iako ne postoje konkretni dokazi koji potkrepljuju ove tvrdnje, činjenica da se one simbolično podudaraju sa aktuelnim globalnim tenzijama doprinosi tome da ih ljudi ozbiljno razmatraju.
Osim kratkoročnih predviđanja, postoji i širi kalendar budućnosti koji se pripisuje Vangi. U njemu se nalaze tvrdnje o događajima koji bi trebalo da se odigraju tokom narednih vekova. Na primer, 2028. godine bi, prema tim vizijama, trebalo da počne istraživanje Venere, dok bi 2033. mogla doneti dramatične klimatske promene izazvane topljenjem ledenih kapa. Godina 2076. se povezuje sa ponovnim usponom komunizma, dok bi u dalekoj budućnosti – tačnije 2130. godine – trebalo da usledi prvi kontakt sa vanzemaljskim oblicima života. Najzanimljivije od svega je predviđanje da bi 5079. godina mogla označiti kraj čovečanstva.
Iako ovaj kalendar nikada nije zvanično potvrđen, njegova struktura i detaljnost često služe kao osnova za medijske interpretacije. Svaka dekada u njemu je obeležena značajnim događajima, bilo da je reč o tehnološkim otkrićima, ekološkim katastrofama, društvenim promenama ili svemirskim misijama. Neki smatraju da su ova predviđanja zapravo više refleksija kolektivnih strahova i nada savremenog čoveka, nego doslovni prikaz budućnosti.
U poređenju s njom, Nostradamus je ostavio trag kroz svoju zbirku proročanstava pod nazivom „Les Prophéties“, napisanu u obliku četvorostiha. Njegovi katreni, puni metafora, anagrama i lingvističkih igara, podložni su raznim interpretacijama. U njima se, prema mnogima, kriju najave važnih istorijskih događaja kao što su Veliki požar u Londonu, uspon Hitlera i napadi 11. septembra. Upravo ta neodređenost čini njegova dela večno intrigantnim, jer ih svaki čitalac može tumačiti u skladu sa svojim iskustvom i vremenom u kojem živi.
Bez obzira na to da li ih doživljavamo kao prava upozorenja ili tek psihološki fenomen, i Vanga i Nostradamus i dalje fasciniraju milione. Njihova dela bude osnovna pitanja o sudbini i slobodnoj volji, o tome da li je budućnost već zapisana ili se može oblikovati našim delima. Možda su proročanstva samo ogledalo naših kolektivnih strahova, ali neosporno je da ljudska potreba da zna šta dolazi nikada ne prestaje.
Na kraju, bilo da verujemo u njih ili ih smatramo pukom simbolikom, proročanstva ostaju važan deo kulture i identiteta mnogih naroda. Ona su spona između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti – između racionalnog i iracionalnog, između nade i straha. Godina 2025. možda neće doneti katastrofu, ali će svakako biti još jedna prilika da se zapitamo: da li sami krojimo svoju sudbinu, ili je ona već napisana u zvezdama – ili pak u vizijama ljudi poput Babe Vange?
