U Hrvatskoj je nedavno sprovedena anketa koja je izazvala značajnu pažnju javnosti jer je postavila jednostavno, ali provokativno pitanje: “Koju državu najviše mrzite?” Više u nastavku teksta…
- Iako bi se očekivali brzi i oštri odgovori, rezultati su pokazali složeniju sliku stavova građana i otkrili da percepcija drugih naroda često prevazilazi stereotipe i istorijske predrasude.
Istraživanje je imalo cilj da ispita koliko prošla istorija i političke okolnosti oblikuju mišljenja Hrvata, ali i koliko predrasude i negativni stereotipi još postoje u društvu. Ankete ovog tipa pomažu da se sagleda društvena klima i razumevanje među ljudima, otkrivajući ono što se u svakodnevnim razgovorima često ne izgovara naglas.
- Rezultati ankete pokazali su interesantne i ponekad neočekivane trendove. Deo ispitanika fokusirao se na susedne države, kao što su Srbija ili Bosna i Hercegovina, i razloge navodio u istorijskim i političkim sukobima. Međutim, značajan broj ispitanika okrenuo je pažnju prema globalnim silama, poput SAD-a, Rusije i Kine, zbog percepcije da se te zemlje previše mešaju u unutrašnje poslove drugih država. Ovi odgovori sugerišu da je svest građana sve više globalna i da nisu ograničeni samo na lokalne ili regionalne teme.
S druge strane, zanimljiv je i broj onih koji tvrde da zapravo ne osećaju mržnju prema nijednoj državi. Ovo je posebno izraženo među mlađom populacijom, koja naglašava važnost tolerancije i konstruktivnog razmišljanja. Jedan student iz Splita naveo je da je “besmisleno trošiti energiju na mržnju jer ništa dobro ne donosi”, dok je starija ispitanica iz Zagreba podsetila da nijedna država nije samo loša ili samo dobra, te da je generalizacija štetna. Ove perspektive pokazuju društvo koje polako oslobađa težinu prošlih sukoba i okrenuto je budućnosti.
- Sociolozi ističu da ankete ovog tipa daju vredan uvid u međudržavne odnose sa ljudske strane, ne samo iz političke perspektive. Prava slika stavova građana ne može se u potpunosti razumeti kroz diplomatske izjave ili odluke političara – ona se najbolje vidi kroz percepciju običnih ljudi. Rezultati pokazuju da, i pored istorijskih tenzija, među građanima postoji želja za normalnim odnosima i saradnjom, a mržnja je sve manje prisutna.
Mlađa generacija posebno pokazuje globalni pristup problemima – internet, društvene mreže i putovanja doprinose smanjenju predrasuda i negativnih stavova. Pojmovi nacionalne netrpeljivosti njima su često strani, što daje nadu da će budućnost Balkana biti mirnija i tolerantnija nego prethodna decenija.
- Naravno, i dalje postoje ispitanici sa negativnim stavovima prema državama sa kojima Hrvatska ima složenu istoriju. Međutim, oni nisu predstavljali većinu, što je ohrabrujuće i pokazuje da društvo sve više bira put razumevanja i saradnje, a ne sukoba i podela.
Anketa takođe otkriva emotivnu dimenziju – želju ljudi da se distanciraju od mržnje i da energiju usmere ka pozitivnim, konstruktivnim ciljevima. Kada građani naglašavaju da mržnja ne donosi ništa dobro, to nije samo lični stav, već odraz kolektivne svesti da je vreme okrenuti novu stranicu i graditi društvo na poštovanju i razumevanju.
- Zaključak ankete je jasna poruka: Hrvati, i pored teške istorije regiona, pokazuju spremnost da biraju mir, toleranciju i saradnju. Društvo sazrijeva i pokazuje da je moguće prevazići nasleđe prošlih sukoba. Budućnost Balkana, prema ovim rezultatima, može biti oblikovana kroz dijalog, međusobno poštovanje i zajedničko delovanje, umesto mržnje i predrasuda.
Ova anketa nije samo statistički podatak – ona je ogledalo promena u društvu, pokazuje kako ljudi žele normalne odnose sa susedima i ostatkom sveta, i daje nadu da mir i razumevanje mogu postati dominantna vrednost u svakodnevnom životu.
