U današnjem društvu, dogovoreni brakovi se često razlikuju od tradicionalnih, jer je više pažnje posvećeno mišljenju i željama samih partnera. Mnogi mladi ljudi u kulturama u kojima su dogovoreni brakovi još uvek prisutni, imaju priliku da se upoznaju sa partnerom pre nego što donesu konačnu odluku o braku. Takođe, neki parovi odlučuju da budu uključeni u proces i da da njihovo mišljenje bude ključno, čime se smanjuje pritisak.
Ljubavne priče koje ponekad iznenade javnost često sadrže neobične elemente koji uzbude interes. Jedna od takvih priča, koja je pre nekoliko godina izazvala veliku pažnju, potiče od Redžepa Kastratija, muškarca iz jednog sela kod Prizrena, koji je odlučio da se ponovo oženi nakon što je napunio 61 godinu.
Kupovina mlade i neočekivana reakcija
Redžep je, kako se navodi, kupio mladu koja je trebalo da postane njegova žena. Za buduću suprugu je odvojio 3.000 evra, što je iznos koji je bio uobičajen za ovakve transakcije u njegovoj sredini. Iako je očekivao da mu dovedu ženu od 35 godina, stvarnost je bila drugačija – doveli su mu 19-godišnju devojku. Ova nesvakidašnja situacija dodatno je začinila priču koja je obišla mnoge medije.
Prva žena i porodični život
Njegova priča postaje još zanimljivija kada se pogleda njegov porodični život. Sa prvom ženom, koja je preminula 2000. godine, imao je čak 12 ćerki. Ove ćerke su se, kako se izveštava, sve udate, a u trenutku kada je priča bila aktuelna, Redžep je imao više od 50 unučadi. Iako su prošle godine, nije poznato u kojem su stanju ti članovi porodice danas.
Takođe, sa Valentinom, svojom novom suprugom, Redžep je dobio prvog sina, kojeg su nazvali Diamant. Ova priča, koja je bila tema u medijima pre više od deset godina, ostala je zanimljiva zbog svoje specifičnosti i neobičnog razvoja događaja.
Razlozi za brakove sa Albankama
U poslednjim godinama, postoji trend u kojem je sve više Albanki u braku sa srpskim muškarcima. Ovi brakovi često se sklapaju u situacijama kada muškarci u poodmaklim godinama odlučuju da se ožene ženama iz Albanije, jer smatraju da je to lakši način nego da ostanu sami. Razlozi za ovakve brakove nisu samo lični, već imaju i kulturalnu pozadinu.
Mlade devojke sa sela u Albaniji sve češće odlaze u gradove, gde upisuju škole ili fakultete, tražeći bolje životne i profesionalne prilike. S druge strane, devojke iz grada često ne žele da se vrate na selo, što dovodi do povećanja broja neoženjenih muškaraca u ruralnim sredinama. I dok je broj brakova sa Albankama u porastu, ovo je samo jedan aspekt promena koje se dešavaju u socijalnim normama.
Statistika i društvene promene
Zanimljivo je da je u Albaniji broj žena veći nego broj muškaraca, što znači da šanse za žene da ostanu neudate rastu. U tom kontekstu, udaja za muža druge vere postaje manji problem nego neudata sudbina, zbog čega mnoge Albanke odlučuju da se udaju za muškarce iz drugih zemalja, uključujući i Srbe.
Etno-socijalna situacija se menjala, a etnolog Jasna Jojić je 2005. godine, prilikom izrade reportaže o ovom fenomen, naglasila da su Albanke rado udavale za Srbe. One su dolazile u južnu Srbiju, gde je broj neoženjenih muškaraca sa sela bio veći. Kako je Srbija prolazila kroz proces modernizacije, a i sela su dobijala internet i veće mogućnosti za zaposlenje, situacija se promenila. Sada, u ruralnim sredinama, ne samo da postoji veći broj brakova sa Albankama, već se i mnoge lokalne zajednice sve više otvaraju prema promenama koje donosi globalizacija.
Zaključak
Kao što je i vidljivo iz ove priče, ljubavne i brakovi sa velikim razlikama u godinama i poreklu postaju sve češći fenomen, posebno u kontekstu društvenih i ekonomskih promena. Situacija u Albaniji, u kojoj je broj žena veći od broja muškaraca, kao i specifični socijalni pritisci, igraju ključnu ulogu u donošenju odluka koje se možda ne bi desile u drugim okolnostima. Ovaj trend ukazuje na širu sliku društvenih promena u regionu i postavlja pitanja o tome kako se te promene odražavaju na porodične vrednosti i tradicije koje su do sada bile dominantne.
