Da li je bitno kada vam je supruga u drugom stanju muško ili žensko? Nekim muškarcima je to samo važno, a nisu niti svjesni da je bitno da je dijete samo zdravo i živo…
Pol djeteta u društvenim normama i savremeno roditeljstvo
U 21. stoljeću, mnoge porodice i dalje se suočavaju s uticajem tradicionalnih vrednosti i normi vezanih za pol deteta. Iako su mnoge kulture postigle značajan napredak ka rodnoj ravnopravnosti, društvene predrasude prema ženskoj deci i dalje opstaju, naročito u zajednicama s duboko ukorenjenim patrijarhalnim strukturama.
Društvene stigme i istorijska perspektiva
Od davnina je pol deteta imao značajnu ulogu u porodičnim strukturama. Muška deca tradicionalno su bila simbol snage, nasledstva i ekonomske stabilnosti, dok su ženske često bile posmatrane kao obaveza, posebno u društvima gde je miraz bio deo kulturne prakse. Imam-hatib Muhamed Demirović naglasio je tokom jednog druženja da je Bog taj koji određuje pol deteta, ukazujući da bi roditeljima zdravlje i dobrobit deteta trebalo biti primarna briga, a ne pol.
U prošlosti, jasno definisane uloge za muškarce i žene uticale su na percepciju dece u porodici:
- Muškarci su obavljali fizički rad, zarađivali i štitili porodicu.
- Žene su bile zadužene za domaćinstvo i odgoj dece.
Takva podela zadataka doprinela je stvaranju predrasuda prema ženskoj deci, jer se smatralo da neće doprineti kućnoj ekonomiji na isti način kao muška.
Pristrasnost u savremenim porodicama
Priča o bračnom paru koji je dobio tri kćeri osvetljava probleme s kojima se i danas suočavaju mnoge porodice. Kada je muž postao opsednut željom za muškim potomkom, njegova razočaranost prerasla je u prezir prema vlastitoj deci. Ultimatum koji je dao svojoj ženi – da se ne vraća kući ako rodi još jednu kćer – pokazuje duboko ukorenjene predrasude.
Nakon rođenja četvrte kćeri, majka je doživela trenutak tuge i osećaj gubitka. Ipak, situacija je poprimila iznenađujući obrt zahvaljujući reakciji lekara. Doktor je ohrabrio oca rečima: „Čestitamo, dobili ste sina!“ Ova mala laž omogućila je ocu da sa nežnošću prihvati dete i prepozna njegovu vrednost. Kasnije, kada mu je otkriveno da je u pitanju devojčica, shvatio je važnost ljubavi i brige, bez obzira na pol.
Demirović je istakao važnu poruku: „Konačna odluka je na Bogu, a ne na čoveku.“ Roditeljstvo ne bi trebalo da bude uslovljeno polom deteta, već njihovom srećom, produktivnošću i doprinosom društvu.
Napredak ka rodnoj ravnopravnosti
Iako su mnoga društva u 21. veku postigla značajan napredak ka jednakosti među polovima, određena područja i dalje favorizuju mušku decu. Ove preferencije, oblikovane ekonomskim, kulturnim i istorijskim uticajima, mogu negativno uticati na porodične odnose i odluke o rađanju dece.
- Žensko dete može doneti više ljubavi i sreće u porodicu nego pet sinova, što potvrđuju mnogi roditelji koji prkose stereotipima.
- Fokus bi trebalo da bude na razvoju deteta kao osobe, bez obzira na njihov pol.
Lekcija o roditeljskoj ljubavi
Priča o roditeljima i njihovoj četvrtoj kćeri pruža važnu lekciju – ljubav prema detetu ne bi trebalo da zavisi od spola. Ova situacija pokazuje koliko su pristrasnosti ukorenjene, ali i kako se mogu prevazići razumevanjem i podrškom.
Zaključak: Vrednost deteta, a ne spola
Roditeljstvo u 21. veku trebalo bi da se fokusira na podršku i ljubav prema detetu, bez obzira na društvene norme i predrasude. Deca nisu samo naslednici, već individue koje doprinose zajednici i svetu svojim jedinstvenim talentima i osobinama. Ovakve priče nas podsećaju da je ljubav univerzalna vrednost koja prevazilazi sve stereotipe.
