Za danas smo vam spremili jednu jako zanimljivu priču, a tiče se osoba koje su preminule. Naime, evo koje stvari ne bi trebali ni u snu uraditi nakon što ptemine neka vaša bliska osoba….
Smrt je univerzalni deo ljudskog iskustva, ali se običaji i rituali koji je prate značajno razlikuju od kulture do kulture. Kod Srba, mnogi tradicionalni obredi i verovanja vezani su za trenutke nakon smrti, a neka od njih su i danas prisutna. Ovi običaji ne samo da izražavaju tugu i poštovanje prema pokojniku, već i odražavaju duboko ukorenjene religijske i narodne običaje.
Obeležavanje žalosti
Kao izraz tuge i poštovanja prema preminulom, članovi porodice tradicionalno nose crnu odeću. Nekada su žene nosile crne marame, dok su muškarci birali crne košulje ili kravate. Ova praksa se obično poštuje godinu dana, tokom kojeg se izbegavaju veselja, igre i pesma.
U savremenom društvu, obaveza nošenja crnine traje najmanje 40 dana, a po želji može trajati šest meseci ili godinu dana. Ipak, bez obzira na smrt u porodici, krsna slava se i dalje proslavlja kao i obično. Štaviše, smatra se još važnijim proslaviti je u takvim okolnostima jer su molitve za slavu posvećene i pokojnim srodnicima.
Izbegavanje veselja i saveti sveštenika
U godini nakon smrti bliske osobe, nije uobičajeno organizovati:
- Svadbe
- Zabave
- Bilo kakve proslave u kući
Običaji vezani za sahranu variraju od kraja do kraja, zbog čega se savetuje konsultacija sa sveštenikom kako bi se postupilo u skladu sa verskim i lokalnim pravilima.
Religijsko tumačenje smrti
Prema hrišćanskom učenju, smrt se smatra kaznom za greh, posledicom Adamovog prestupa prema Bogu. U prvobitnom Božjem planu, prelazak čoveka iz zemaljskog u večni život trebalo je da bude bezbolan proces, nalik preobražaju leptira koji izlazi iz kukuljice i uzdiže se ka nebu.
Narodni običaji i verovanja
Pogrebni običaji u Srbiji bogati su narodnim verovanjima koja su se prenosila generacijama. U prošlosti su ljudi najčešće umirali u svojim domovima, što je dovelo do različitih rituala i sujeverja:
- Bdenje pored pokojnika – Smatralo se da je smrt slična snu, pa su članovi porodice ostajali budni kako bi sprečili da pokojnik “odvede” nekog od prisutnih sa sobom.
- Otvorene oči pokojnika – Verovalo se da će osoba koja ih prva vidi ubrzo preminuti.
- Ogledala prekrivena tkaninom – Postoji verovanje da duh pokojnika može ostati zarobljen u ogledalu ako se ono ne prekrije odmah nakon smrti.
- Šibice u džepu pokojnika – Ako je preminuli imao šibice kod sebe, probadala se iglom da bi se sprečilo njegovo vraćanje kao vampira.
Rituali oko tela pokojnika
U nekim ruralnim delovima Srbije, postojala su i specifična verovanja vezana za telo preminulog:
- Voda u kojoj se pokojnik kupa smatrana je nečistom i nije se smela prosipati ispred kuće, kako ne bi nanela nesreću.
- Izbegavanje prelaska pogrebne povorke preko polja – Smatralo se da mrtvo telo šteti biljkama i životinjama, pa je izbegavano nošenje pokojnika kroz stado ili livadu.
- Bolesna deca i pogrebna povorka – Verovalo se da se bolest može preneti na preminulog ako se dete iznese pred povorku.
Posebni običaji u različitim krajevima
U određenim krajevima Srbije postoje i specifični lokalni običaji:
- U nekim selima se veruje da rođaci rođeni u istom mesecu dele istu sudbinu. Kako bi se sprečila smrt drugog rođaka, organizuje se ritual “otkupljivanja mrtvaca“.
- U okolini Zaječara, na groblju se pokojnikova rodbina i prijatelji gađaju zemljom, što se smatra srećnim znakom jer znači da osoba pogođena zemljom neće biti sledeća koja će umreti.
Zaključak
Srpski pogrebni običaji predstavljaju spoj hrišćanske tradicije i narodnih verovanja, koji su oblikovani vekovima. Iako se danas mnogi od ovih običaja prilagođavaju savremenom načinu života, poštovanje prema preminulima i dalje ostaje važan segment srpske kulture. Bez obzira na razlike među regijama, osnovna poruka ostaje ista – kroz rituale i molitve, porodica i zajednica izražavaju tugu, poštovanje i nadu u zagrobni život.
