Vjerujemo da je svako od vas izgubio neku dragu osobu u životu, a sada se nameće pitanje, kako se ponašati kada ta osoba premine u svome domu? Šta ako ima otvorene oči….
Narodni običaji i verovanja vezana za smrt prisutni su u mnogim kulturama, pa tako i kod nas. Oni se prenose s kolena na koleno, a neki su i danas u upotrebi. Iako su se neki aspekti promenili, suština običaja ostala je ista – iskazivanje poštovanja preminulom i izražavanje tuge njegovih najbližih.
Tradicionalni znakovi žalosti
Jedan od najpoznatijih znakova žalosti je nošenje crnine. Tradicionalno, crna odeća se nosi u periodu od 40 dana, dok neki nastavljaju ovu praksu pola godine ili godinu dana. Bez obzira na vreme smrti bliske osobe, pravoslavna tradicija nalaže da se krsna slava uvek slavi na uobičajeni način. Veruje se da su molitve upućene za slavu posebno značajne za pokoj duša preminulih srodnika.
Zabranjene aktivnosti nakon smrti
Postoje određena pravila ponašanja nakon smrti člana porodice. U godini dana nakon smrti nije preporučljivo organizovati:
- Svadbe
- Žurke
- Igre i veselja
Saveti o ponašanju nakon smrti u porodici najbolje je potražiti kod sveštenika, jer se običaji razlikuju u zavisnosti od kraja.
Hrišćansko tumačenje smrti
Prema hrišćanskom učenju, smrt se smatra kaznom za greh, odnosno posledicom Adamovog greha prema Bogu. Prvobitni Božji plan bio je da čovekov prelazak iz zemaljskog u večni život bude bezbolan i nalik preobražaju leptira iz larve.
Verovanja i rituali pri smrti
U raznim delovima Srbije postoje različiti pogrebni običaji. Nekada su ljudi najčešće umirali kod kuće, zbog čega su se razvila mnoga narodna verovanja u vezi sa smrću i sahranom.
Najpoznatiji običaji su:
- Bdenje pored pokojnika – U nekim krajevima, svi članovi porodice moraju biti budni kada nastupi smrt. Veruje se da ako neko zaspi, može “sresti” pokojnika u snu, što označava njegovu skoru smrt.
- Otvorene oči preminulog – Postoji verovanje da će osoba koja prva vidi pokojnika s otvorenim očima umreti ubrzo za njim.
- Uklanjanje ogledala – Nakon smrti, ogledala u kući se prekrivaju kako bi se sprečilo da duh pokojnika ostane zarobljen u njima.
- Prolivanje vode – Voda u kojoj je pokojnik kupan smatra se nečistom i može doneti nesreću onome ko je prolije ispred kuće.
- Izbegavanje pogrebne povorke kroz njive i stada – Smatra se da mrtvo telo može naneti štetu biljkama i životinjama.
- Prenošenje bolesti – U nekim delovima Srbije, bolesna deca se iznose pred pogrebnu povorku kako bi bolest “prešla na pokojnika“.
Posebni rituali i verovanja
U određenim ruralnim krajevima Srbije veruje se da rođaci rođeni u istom mesecu dele istu sudbinu, pa se prilikom sahrane vrši “otkup mrtvaka” kako bi se sprečila smrt drugog člana porodice.
Neki običaji uključuju:
- Gađanje zemljom na groblju – U okolini Zaječara, rodbina se simbolično gađa komadima zemlje kako bi “izbegli sledeću smrt“.
- Gađanje strelom – U pojedinim krajevima, na pogrebu se gađa strelom, a onaj ko pogodi metu dobija imovinu pokojnika.
- Povratak s groblja drugim putem – Veruje se da ako se ljudi vraćaju istim putem, pokojnikova duša može pronaći put do kuće.
Lutka kao simbol pokojnika
Jedan od neobičnih običaja jeste pravljenje lutke s likom preminulog.
- žene iz porodice svakodnevno peru i oblače lutku.
- Ako je preminuli bio muškarac, običaj traje dve i po godine, dok se za žene običaj održava dve godine.
- Po isteku ovog perioda, lutka se odnosi na grob pokojnika.
Običaji vezani za parastose
Nakon sahrane, parastosi su običan deo rituala, naročito u vlaškim krajevima. Za vreme zajedničkog ručka posle sahrane, niko ne sme ustati pre nego što najstarija osoba završi svoj obrok. Ovaj običaj se praktikuje kako bi se mlađi članovi porodice zaštitili od prerane smrti.
Zaključak
Narodni običaji i verovanja u vezi sa smrću i sahranama deo su duge tradicije i prenose se s generacije na generaciju. Iako su neki od njih danas zaboravljeni, mnogi se i dalje praktikuju, posebno u ruralnim delovima Srbije. Bez obzira na razlike u običajima, osnovna svrha svih rituala ostaje ista – izražavanje poštovanja prema preminulima i pružanje utehe živima.
