U današnjem članku vam pišemo na temu ljubavi koja je opstala uprkos svim preprekama, uključujući rat i razdvojenost. Saznajte…..
Ova priča o Srpkinji i Hrvatu, čije je srce bilo razdvojeno više od 20 godina, pokazuje da prava ljubav nikada ne nestane i da sudbina, na neki način, uvek pronađe način da ih ponovo spoji.
Čitajući ovu priču, shvatićete da ljubav može biti mnogo jača od vremena, distance i svih poteškoća koje nam život može doneti.
Početak njihove priče bio je u Zagrebu 1991. godine, kada su se upoznali na jednom studentskom okupljanju. On je bio prijatelj njene cimerke, a ona ga je odmah smatrala nezainteresovanim i pomalo iritantnim zbog njegovog ponašanja. U početku nisu ni obraćali pažnju jedno na drugo, ali kad su počeli da se svađaju oko muzike i sportskih tema, iz tih nesuglasica rodila se ljubav. Njihova veza bila je pomalo neobična – on Hrvat, ona Srpkinja – i iako su znali da rat dolazi, nisu dozvolili da ih to razdvoji. Međutim, ubrzo su ih razdvojile okolnosti koje nisu mogle da kontrolišu.
- Rat je zahvatio Balkane i, kao i mnoge druge veze tog vremena, njihov kontakt je prekinut. Nisu imali načina da komuniciraju, a sve što je ostalo bila su sećanja i poneka uspomena koju je ona sačuvala. Prolazile su godine, a ona je nastavila dalje, čuvajući ga u srcu, ne gubeći nadu. Držala je njegove slike, poklone, čak i bioskopske karte, dok je verovala da je ljubav koju su imali ostala negde u prošlosti, ali nikada nije potpuno nestala.
I tada, nakon 24 godine, društvene mreže su postale njihov most. Na njegovoj fotografiji videla je isto lice, isti osmeh, a kada je čula njegov glas, srce joj je ponovo zadrhtalo. Više nije bilo sumnje – to je bio on, njen prvi i jedini. Njihov susret, iako prepun emocija, protekao je kao da se nikada nisu razdvojili. Nije bilo ni traga od toga koliko su godina prošle, osim nekoliko sedih pramenova i bora oko njegovih očiju. Svi ti dani koji su prošli, svi problemi koji su ih razdvojili, sada su bili daleki i nevažni.
- Nakon ponovnog susreta, odlučili su da ne čekaju više. Odlučili su da nastave život zajedno. Iako su kroz sve te godine gradili svoje živote, imali porodice i karijere, sada su imali priliku da grade budućnost zajedno. Venčali su se, a deca su ih redovno posećivala. Sa psom i svojim stanom, njihova sreća bila je potpuna. Sada, u svojoj zrelosti, putuju zajedno, uživaju u malim stvarima i svakodnevnom životu. Ljubav je, ponovo, postala najvažnija stvar.
Njihova priča nas podseća na to da ljubav, kada je stvarna, ne zavisi od vremena ni udaljenosti. Uvek postoji način da se ponovo pronađe i obnovi. Čak i kroz najteže godine, ljubav koja je istinska neće izbledeti – ona samo čeka pravi trenutak da ponovo zasija.
