Kada se govori o osobi koja ima psihički poremećaj i nastoji da ga prikrije, bitno je razumeti da se takvi problemi retko mogu potpuno sakriti, naročito u situacijama kada je osoba pod stresom ili u konfliktima. Upravo u tim trenucima, kada pritisak postane prevelik, ponašanje koje je do tada bilo suzdržano, obično izlazi na površinu, otkrivajući skrivene emocionalne ili mentalne poteškoće.
Jedan od najizraženijih znakova koji može ukazivati na to da osoba nosi psihičke smetnje je nesrazmerna reakcija na situaciju. Kada osoba reaguje mnogo žešće nego što okolnosti opravdavaju, to često ukazuje na dublje probleme. Takvi oblici ponašanja mogu biti vrlo očigledni i manifestovati se na nekoliko načina:
-
Preterana agresija – Osoba može iznenada postati verbalno ili fizički agresivna, koristeći uvrede ili dolazeći do fizičkih konfrontacija. Takve reakcije mogu biti posledica unutrašnjeg nezadovoljstva koje osoba ne može da kontroliše i koje izlazi na površinu u stresnim momentima.
-
Hladnoća i odsustvo emocija – Drugi oblik ponašanja koji može ukazivati na psihičke smetnje je potpuna emocionalna distanca. Osoba može izgledati kao da je potpuno neprisutna ili ravnodušna prema situaciji, kao da je konflikt ne dotiče. Ovo može biti znak ozbiljnog poremećaja u emocionalnom reagovanju, gde osoba nije u stanju da prepozna i izrazi odgovarajuće emocije.
-
Nagla promena raspoloženja – Još jedan signal koji može ukazivati na unutrašnje probleme je nagla promena raspoloženja. Osoba može preći iz stanja smirenosti u izuzetno besno ponašanje u trenutku, što može biti znak da se bore sa kontrolom svojih emocija i reakcija.
-
Ispadi kontrole – Osobi pod stresom može biti izuzetno teško da održava jasan tok misli. U takvim trenucima, često dolazi do nelogičnih izjava, kontradiktornih stavova ili iznenadnog otkrivanja skrivene unutrašnje borbe. Ovakvi ispadi mogu ukazivati na gubitak sposobnosti da se maskira ili kontroliše svoje stanje pod pritiskom.
-
Prebacivanje krivice – Osobe koje imaju psihičke smetnje često izbegavaju preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Umesto toga, oni neprestano prebacuju krivicu na druge, čak i kada su očigledni dokazi koji ukazuju na njihovu odgovornost. Neprestano negiranje odgovornosti i okrivljavanje drugih, bez obzira na stvarne činjenice, može biti znak ozbiljnih unutrašnjih konflikata.
Konflikti često služe kao trenutak kada stres oslobađa potisnute emocije i ponašanja. Oni otkrivaju ono što bi osoba inače želela da sakrije, jer pod pritiskom maska koju je nosila postaje lakša za obaranje. U takvim trenucima, psihički problemi postaju vidljivi, jer osoba više nije u stanju da kontroliše svoje reakcije. Sve ono što je bilo potisnuto i skrivano izlazi u prvi plan, često u obliku preteranih reakcija i ponašanja koja nisu u skladu sa situacijom.
Razumevanje ovih signala može biti ključno za prepoznavanje osoba koje se bore sa psihičkim smetnjama, iako se trude da ih sakriju. Ponekad je veoma teško uočiti takve probleme jer osobe sa mentalnim poremećajem često uspevaju da održavaju fasadu, ali u stresnim situacijama ta fasada počinje da puca. Kroz pažnju, saosećanje i pružanje podrške, moguće je pomoći osobama da se otvore i suoče sa svojim problemima, čime se omogućava da potraže potrebnu pomoć i prevaziđu unutrašnje konflikte.
