Danas je Velika Gospojina: Molitva koju obavezno treba izgovoriti za mir, zdravlje i blagostanje u domu,donosimo više u nastavku teksta…
- Velika Gospojina, poznata i kao Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih i najpoštovanijih praznika u pravoslavlju, koji se svake godine obeležava 28. avgusta. Na ovaj dan vernici se sećaju upokojenja Bogorodice i njenog uznesenja na nebo, gde zauvek ostaje kao zaštitnica, uteha i posrednica pred Hristom.
Ovaj praznik zauzima posebno mesto u našem narodu, jer se od davnina veruje da molitva izgovorena upravo na Veliku Gospojinu ima posebnu snagu. Mnoge porodice ovaj dan slave i kao svoju krsnu slavu, a običaj nalaže da se okupljeni mole za zdravlje, mir i blagostanje u kući. Žene se obraćaju Presvetoj Bogorodici za decu, dom i očuvanje ognjišta, dok muškarci traže mudrost, snagu i zaštitu za porodicu.
Molitva Presvetoj Bogorodici na Veliku Gospojinu
„Presveta Bogorodice, Majko Hristova i Majko svih nas, u ovaj sveti dan tvog Uspenja molimo ti se: budi naša zastupnica i čuvarka pred Gospodom. Pokrij nas svojim svetim omoforom, sačuvaj naše porodice u ljubavi i slozi, daruj nam zdravlje, mir i blagoslov. Ohrabri klonule, uteši žalosne, osnaži veru u srcima našim i ne dopusti da nas zlo savlada. Majko svetlosti i nade, isprosi nam oproštaj i milost kod Sina Tvoga, da u miru i ljubavi proslavimo ime Gospodnje. Amin.“
Narodni običaji za Veliku Gospojinu
U mnogim krajevima Srbije i regiona ovaj praznik se doživljava kao dan oproštaja za žene. Veruje se da od Velike pa do Male Gospojine (21. septembra) Bogorodica prašta svim ženama njihove grehe i daje im snagu da krenu iznova. Zato je uobičajeno da žene u ovom periodu poste, mole se i traže oproštaj.
Takođe, postoji verovanje da svaka domaćica treba da pripremi hleb i grožđe na trpezi, jer upravo te namirnice simbolizuju blagostanje i mir u domu. U nekim krajevima, na današnji dan se ne radi ništa teško – posebno žene izbegavaju šivenje, pranje ili bilo kakve poslove sa vunom i koncem, jer se veruje da bi to donelo nesreću u kuću.
- U različitim krajevima Srbije i regiona, Velika Gospojina se obeležava posebnim običajima. U Šumadiji, veruje se da na ovaj dan žene treba da ustanu pre sunca, operu lice na izvoru ili u reci i pomole se za zdravlje porodice, jer „voda na Gospojinu leči i dušu i telo“. U Hercegovini i delovima Crne Gore, domaćice pripremaju bogatu trpezu na kojoj obavezno stoje med, grožđe i pogača, dok se u nekim selima priređuju i sabori u portama crkava. Tamo se narod okuplja u zajedničkoj molitvi, a mladi često veruju da će baš na Veliku Gospojinu upoznati svoju buduću suprugu ili supruga, pa se praznik smatra i „danom novih početaka“. Ovakvi običaji pokazuju koliko je ovaj praznik duboko utkan u narodnu tradiciju i kako spaja duhovno i svakodnevni život
Praznik nade i utehe
Velika Gospojina u narodu važi i za zaštitnicu majki i porodilja, pa se trudnice posebno mole Presvetoj Bogorodici za lak i bezbedan porođaj. Veruje se da iskrena molitva upućena na današnji dan može doneti utehu onima koji pate, ozdravljenje bolesnima i zaštitu celoj porodici.
Ovaj veliki praznik je podsećanje da, bez obzira na životne nevolje i iskušenja, Bogorodica ostaje večna uteha i majčinska zaštita svakom verniku koji joj se sa verom obrati
